Naučnici uspeli da izoluju antimateriju
Čestice i antičestice kada se sudare poništavaju jedne druge i oslobađaju veliku energiju. U trenutku Velikog praska, prije oko 14 milijardi godina, pretpostavlja se da su materija i antimaterija postojale u istoj srazmeri. Da se taj balans održao, svemir, ovakav kakav je danas, ne bi postojao.
Iz nepoznatih razloga, na svu sreću za nas, priroda ima blagu naklonost ka materiji, tako da je danas antimaterija retkost, piše AFP. Ova asimetrija jedna je od najvećih misterija za fiziku čestica.
Eksperimenti sa atomima hidrogena, pri kojima se oslobađa malo energije, mogli bi biti ključni korak u rešavanju ove misterije.
"Atome antihidrogena možemo zadržati 1.000 sekundi. To nam je dovoljno vremena da ih istražujemo i sa ovako malim brojem koje uhvatimo", kazao je Džefri Hangst, glasnogovornik tima ALPHA, koji provodi testove u sedištu CERN-a u Ženevi.
U studiji objavljenoj u žurnalu "Nature Physics" navodi se da su istraživači uhvatili otprilike 300 antiatoma.
Naučnici su koristili CERN-ov ubrzivač čestica da kreiraju atome antihidrogena i potom ih ohladili na temperaturu blizu nule. Cilj eksperimenta je da korištenjem lasera i mikrovalne spektroskopije imobilizovane čestice antihidrogena uporede sa istim česticama hidrogena.
Ovaj tim je prošle godine prvi put uspio zarobiti desetine atoma antimaterije, koje su izolovali petinu sekunde i dokazali da je takvo nešto moguće u laboratorijskim uslovima. Ipak, to nije bilo dovoljno da se izvrše tačna merenja.
Očekuje se da bi merenja antihidrogena mogla doneti rezultate do kraja ove godine.