Utorak 07.06.2011.
12:06
J. Arsenović - Vesti

Papa u Srbiji i bez poziva SPC?

ODAO POČAST STEPINCU: Papa Benedikt

- Nije verovatno da papa dođe u Srbiju na poziv predsednika Tadića i katoličke zajednice, a da ne susretne patrijarha. Takav razvoj bi sigurno svi želeli da izbegnu, kako Vatikan, tako i predsednik i patrijarh. Očigledno da u Srbiji ne postoje jasni uslovi za posetu pape, država na tome ne insistira, naglašava da je to pitanje za SPC - kaže za "Vesti" verski analitičar Živica Tucić.


Poziv papi pre dve godine uputio je predsednik Srbije Boris Tadić kada je bio u poseti Vatikanu, a poziv je stigao i od biskupske konferencije. Međutim, iako se očekivalo da sa poslednjeg majskog Sabora SPC bude saopšten i poziv papi za proslavu Milanskog edikta 2013. u Nišu, do toga nije došlo, mada je i patrijarh Irinej više puta pozdravio mogući papin dolazak.

Živica Tucić

- O tome ne odlučuje sam patrijarh nego arhijerejski sabor. Na poslednjem ovdašnjem saboru ne znamo da li je bilo direktno reči o tome, ali u saopštenju se to ne pominje. Vrlo kratko je izneto da je razmatrano obeležavanje Niša 2013. i da će biti pozvane i druge crkve. Episkop Irinej Bulović je u razgovoru sa novinarima pomenuo samo crkve koje su pozvane, ali ne i pojedinačne ličnosti, što znači da se tim crkvama prepušta da same odluče ko će ih predstavljati. U takvim okolnostima papa ne odlazi u neku zemlju - kaže Tucić.

Pojedini poznavaoci prilika u Crkvi smatraju da je poziciju srpskih arhijereja koji se protive dolasku rimokatoličkog poglavara dodatno ojačao papa Benedikt koji se proteklog vikenda pomolio na grobu Alojzija Stepinca u Zagrebu.

Kolika je podeljenost u vezi zagrebačkog nadbiskupa vidi se i po tome što je Vatikan odobrio kanonizovanje Stepinca, pa je on sada u statusu "blaženi", iako ga Srbi i SPC smatraju saučesnikom u ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu.
 

Zaobilaze Jasenovac


Iz SPC još su ranije poručivali da dolazak pape u Srbiju vodi preko Jasenovca, ali su poklonjene senima žrtava ustaškog genocida izbegli i sadašnji papa, kao i njegov prethodnik Jovan Pavle II iako je tri puta posećivao Hrvatsku.


- Mora se stvoriti zajednička komisija, koja bi više godina, bez javnosti, stavila srpsko-hrvatske odnose na sto, da se vidi gde smo i zašto i kuda možemo i moramo da idemo. To je uspevalo i drugim narodima, recimo Nemcima i Francuzima, a evo sada Ruska crkva i Katolička crkva Poljske pripremaju zajednički dokument o razumevanju - kaže Tucić.


Uslovi


Uslovi za posetu pape nekoj zemlji je da ima poziv od šefa države, kao i od biskupske konferencije dotične zemlje.


- Ukoliko zemlja nije preovlađujuće katolička, onda vatikanska diplomatija ne radi na tome da papa dobije poziv od te druge konfesije ili religije, mada je i toga bilo, već da nema primedbi na posetu i da postoji spremnost da dođe do susreta između pape i poglavara te zajednice, objašnjava Tucić.


U Americi osudili gest Benedikta


Američko udruženje preživelih holokausta osudilo je papu Benedikta XVI zato što je za zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, kontroverznog zbog odnosa prema ustaškom režimu u Hrvatskoj, rekao da je bio "branilac Jevreja, pravoslavnih i svih progonjenih", navodi agencija Frans pres. Stepinac koga je papa Jovan Pavle Drugi 1998. proglasio blaženim, jedna je od obožavanih ličnosti u Hrvatskoj, piše AFP.
Udruženje podseća da je zagrebački kardinal bio "strastven pristalica ustaša čije su okrutnosti bile toliko ekstremne da su čak šokirale neke od njihovih nacističkih gospodara".

2024 © - Vesti online