Jedini spas za Grčku je da proda imovinu

Bini Smagi je u govoru u Berlinu, koji je objavljen na vebsajtu ECB, ukazao da je Grčka, sa dugom od 330 milijardi evra (485 milijardi dolara) i imovinom koja se može prodati, vrednom 300 milijardi evra (435 milijardi dolara) "solventna u onoj meri u kojoj je voljna da proda deo te imovine".

On je rekao da Grčka treba da pokaže volju da to učini, kao i odlučnost da smanji budžetski deficit, što zahteva odustajanje od odluka iz protekle decenije koje se tiču potrošnje, prenela je agencija AP.

"Ključno pitanje je da li su vlada Grčke i grčki narod voljni da sprovedu te mere", predočio je Bini Smagi.

Grčka je obećala da će pribaviti 50 milijardi evra (72,5 milijardi dolara) putem sprovođenja ambicioznog programa privatizacije do 2015, uključujući prodaju regionalnih aerodroma i državnih kompanija i korišćenje državnog zemljišta i objekata koji stoje uglavnom prazni još od Olimpijskih igara u Atini 2004.

Taj plan ne odobravaju javnost i radnički sindikati, naročito zato što dolazi u vreme kada je cena mnogih od tih aktiva niska zbog recesije. Vlada Grčke insistira na tome da neće sprovoditi širi program prodaje nekretnina, već da planira da novac pribavi od lizinga projekata.

Mnogi ekonomisti, međutim, pesimističnije procenjuju situaciju u Grčkoj od Bini Smagija, ukazujući da je grčki dug suviše veliki da bi mogao biti otplaćen i da će morati da se smanji putem reprogramiranja, sem ukoliko ostale članice zone evra budu voljne da finansiraju nova spasavanja Grčke.

Zvaničnici evrozone se protive reprogramiranju kao rešenju, ali izražavaju mogućnost da vlasnici obveznica preuzmu na sebe deo opterećenja za rešavanje grčkih dužničkih problema, možda dobrovoljnim pristajanjem da im bude vraćeno manje od stvarnog duga.

Bini Smagi je, međutim, rekao da bi to bilo još gore po Grčku i ukazao da ta zemlja mora da se pridržava planova za smanjenje budžetskog deficita.

Zvaničnici evrozone rade na mogućem drugom planu za spasavanje Grčke, posle prošlogodišnjeg paketa vrednog 110 milijardi evra (159 milijardi dolara), koji je odobrilo 16 ostalih članica zone evra, kao i Međunarodni monetarni fond. On, međutim, nije uspeo da povrati finansijsko zdravlje te zemlje.