''Benedikte, kako te nije sramota?''
Stepinac koga je papa Jovan Pavle Drugi 1998. proglasio blaženim, jedna je od obožavanih ličnosti u Hrvatskoj, piše AFP. Papa je tokom obilaska Stepinčevog groba u Zagrebu rekao da je kardinal znao da se odupre svakom totalitarizmu, postavši u vreme nacističke i fašističke diktature braniocem Jevreja,
pravoslavnih i svih progonjenih, a u doba komunizma, advokatom svojih
vernika, mnogih progonjenih i ubijenih sveštenika.
Američko udruženje preživelih holokausta i njihovih potomaka osudilo je papu zato što je odao poštu Stepincu, podsećajući da je zagrebački kardinal bio "strastven pristalica ustaša čije su okrutnosti bile toliko ekstremne da su čak šokirale neke od njihovih nacističkih gospodara".
"Papa je bio u pravu u osudi zlog ustaškog režima, ali nije bio u pravu u odavanju pošte jednom od njegovih najistaknutijih pristalica", navodi se u saopštenju tog udruženja.
Papa je rekao da je Alojzije Stepinac postao "branilac Boga na ovoj zemlji, jer je postojano branio istinu i pravo čoveka da živi s Bogom".
"Njegovo mučeništvo označava vrhunac nasilja usmerenih protiv Crkve tokom užasnog razdoblja komunističkoga progona. Hrvatski katolici, a posebno kler, bili su predmet mučenja i sistematskog nasilja, koji su išli za tim da razore Katoličku crkvu, počevši od najvišeg mesnog autoriteta", rekao je papa.
Stepinac je 1946. godine osuđen na 16 godina zatvora zbog saradnje sa ustaškim režimom. Nakon pet godina provedenih u zatvoru, Stepincu je određen kućni pritvor. Umro je 1960. godine. Veliki deo hrvatske crkve želeo bi da Stepinac bude proglašen svecem, podseća agencija Frans pres.
Upitan o toj mogućnosti na jednoj konferenciji za novinare, portparol Svete Stolice Federiko Lombardi rekao je da "u poslednje vreme nema ničeg novog" u tom predmetu.
"Veliki broj Hrvata nada se kanonizaciji, ali predmet ide svojim ritmom", kazao je portparol Lombardi.