Bugarski desničari tužili Srbiju Evropi

Bugarski ekstremisti su ove godine otišli i korak dalje i poslali Beogradu, Sofiji i Briselu memorandum, da bi skrenuli pažnju na "loš" položaj Bugara u Srbiji. Sofija je prihvatila razgovor, Brisel je potvrdio prijem dokumenta, a Beograd zasad ćuti.

Svađa grafitima

Kako danas izgleda Bosilegrad, mesto sa jedva desetak hiljada stanovnika u blizini granice sa Bugarskom. Meštani, kažu udario Bugarin na Bugarina.

Na nekoliko kilometara pre ulaska u Bosilegrad, na stenama pored puta, srpski radikali bugarske nacionalnosti iz Bosilegrada na nekoliko mesta ispisali su grafite "Šešelj srpski junak". Kolege bugarske patriote ispod tog grafita otpozdravile drugim "Tuk nee Srbija" ("Ovde nije Srbija").

Grupa žitelja Bosilegrada okupljena u centru varoši tvrde da je sve to jedna velika nacionalistička budalaština.

- Ovde nema posla kao i u mnogim mestima u Srbiji. Ovi naši "veliki" Bugari kažu da nemamo prava da se školujemo na svom jeziku, da smo marginalizovani u strukturama vlasti, da nam se brani veroispovedanje u našim bogomoljama i još sijaset gluposti.

Pa ako je predsednik opštine Bugarin, ako su komandir policije i skoro ceo policijski kadar Bugari, ako u školama roditelji mogu da se izjasne hoće li im deca učiti na bugarskom ili srpskom jeziku - ne vidim po čemu smo to obespravljeni.

Evo, trenutno samo petnaestoro dece uči na bugarskom, dok su se roditelji ostalih izjasnili za srpski jezik. Govore o asimilaciji, a za sve ove godine niko živi mene nije terao ni da pomislim da se odreknem nacionalnog identiteta, a kamoli da je vršio konkretan pritisak. Pa, ko je veći Bugarin mi ili oni?

Inače, memorandum je nastao u Kulturno-informativnom centru u Bosilegradu i pojavio se u javnosti septembra 2010. godine. Objavljen je na bugarskom, srpskom i engleskom jeziku. Ima uvodni istorijski deo, poglavlje o ljudskim i manjinskim pravima i treći deo, prevenciju konflikta.

- Zašto memorandum? Zato što je proces asimilacije koji je ovde skoro završen razorio naše nacionalno biće, pa danas uopšte nije popularno u Bosilegradu biti Bugarin - kaže Ivan Nikolov, predsednik KIC, jedan od tvoraca ovog dokumenta.

Laž do laži

U uvodu memoranduma, kaže Nikolov, navodi se da su 1919. godine Nojskim mirovnim ugovorom sile pobednice u Prvom svetskom ratu predale Kraljevini Srba, Hrvata i Slovena delove zapadne Bugarske od 1.545 kilometara kvadratnih sa 90.000 stanovnika sa Bosilegradom i Dimitrovgradom i 118 sela.

U poglavlju o ljudskim pravima se podseća da je 1987. nastava na bugarskom jeziku, a da se od 2003. bojažljivo uvodi u škole, dok se nastava iz drugih predmeta i dalje odvija na srpskom.

U poglavlju Prevencija konflikata konstatuje se da su ovi problemi ozbiljni i da se pogoršavaju. Memorandum je poslat bugarskom Sobranju, srpskoj Skupštini i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu. Bugari su odgovorili da su spremni za razgovor, od Skupštine Srbije nema odgovora, a iz Strazbura je u Bosilegrad stigla potvrda da je ovaj dokument uzet u razmatranje.

Memorandum je, inače, delo grupe bugarskih desničara koju čine Ivan Nikolov, predsednik KIC, Dragoljub Ivančov, lider partije Demokratski savez Bugara, pravnik Ratko Stojančov, odbornik Emil Pejčev, te penzionisani vozač Dimitar Dimitrov i njihov sin Aleksandar.

Situacija u Bosilegradu je prividno mirna. Bugarski desničari iz Bosilegrada za sada su u manjini, ali ne miruju. Sastaju se redovno ispod velikih uramljenih fotografija bugarskih komita među kojima je i Vlado Čemozemski, ubica kralja Aleksandra u Marselju. Ne skrivaju namere o prisajedinjenju Bugarskoj.

Trenutno, u Bosilegradu je na vlasti DSS na čelu sa Vladimirom Zaharijevim. On smatra da nikakve obespravljenosti bugarske nacionalne manjine nema.

- U Bosilegradu su 18. februara položeni venci na spomenik Vasilu Levskom, bugarskom revolucionaru, zajedno sa delegacijom iz Sofije. Sve je proteklo bez incidenata - kaže Zaharijev.

On kaže da su se granice menjale, a ljudi nisu.

- Tokom godine organizujemo susrete na kojima se druže sprijatelji, rođaci, potomci nekadašnjih komšija. Kolo se igra sa obe strane granice. Jednoga dana svi ćemo mi biti u jednoj ujedinjenoj Evropi, a srpsko-bugarska granica, kao i sve druge, biće samo na karti - zaključuje Zaharijev.
 

Zverstva nad viđenim Srbima   Da Memorandum i njegove pristalice mogu da probude aveti prošlosti govore i činjenice o bugarskim zverstvima nad najviđenijim Srbima iz Stare Srbije za vreme Prvog svetskog rata. Tačan broj ubijenih Srba u Surdulici do današnjeg dana nije poznat. Dr Milivoje Petrović pripremajući građu za svoju poznatu knjigu "Toplički ustanak", učinio je više pokušaja da dođe do arhivske građe bugarske vojne arhive iz Prvog svetskog rata, ali mu takav uvid nije dozvoljen. Zbog toga, za nas je taj podatak još uvek tajna. Tačna brojka zverski pobijenih Srba od strane Bugara u Surdulici nalazi se u rasponu od 3.000 do 30.000 ljudi, žena i dece.   Svedočenje američkog novinara   Američki novinar Vilijem Drajton u svom izveštaju međusavezničkoj komisiji za utvrđivanje bugarskih zločina navodi: "Svi Srbi koji su bili obrazovani ili viđeniji među svojim sugrađanima, bili su pohvatani i sprovedeni u logore u Bugarsku. Na putu za internaciju doterivani su do Surdulice... Cela okolina ovog mesta predstavlja prostrano groblje, pa je opravdano nazvana 'klanica Srba', jer su Bugari na putu za Bugarsku 1915-1916, ovde svakodnevno sprovodili 200 do 400 Srba za internaciju, od kojih su ovde poubijali veliki broj..."