Generalova desna ruka

Priznaje da mu uloga centralne medijske figure ne prija, jer je previše zamorna, ali spreman je da izdrži zbog čoveka s kojim je najbliži prijatelj od davne 1967. godine.
 

Šaljić je bivši sudija Vojnog suda u Beogradu, a po činu je bio potpukovnik. Poreklom Crnogorac, rođen je u selu Dubovik kraj Peći, 8. novembra 1937. godine, od oca Rastka i majke Petre. Odrastao je uz dva brata i dve sestre. Majka je bila domaćica, a otac poljoprivrednik. Rastko je sa njive otišao u partizane tokom Drugog svetskog rata, gde je ranjen, zato je u socijalizmu rano otišao u penziju kao vojno lice. Šaljić se ponosi roditeljima koji su uspeli da petoro dece fakultetski obrazuju.

Završio je Pravni fakultet u Beogradu i službovao u JNA sve do 1992. godine, kada je kao predsednik sudskog veća doneo oslobađajuću presudu za tek nedavno aboliranog generala Vladu Trifunovića i pukovnike JNA u penziji Berislava Popova i Sretena Raduškog.
 

- Ta moja odluka se nije dopala tadašnjom političkom vrhu na čelu sa Slobodanom Miloševićem. Smenjen sam sa dužnosti predsednika Vojnog suda i postavljen za referenta u Ministarstvu odbrane SRJ. Posle dve godine tražio sam da budem penzionisan i tadašnji ministar odbrane pokojni Pavle Bulatović mi je izašao u susret - priča Šaljić koji je prema sopstvenom kazivanju u advokaturi od 23. februara 1995.
 

U vreme dok je bio predsednik Vojnog suda, učestvovao je u akciji "svi za sve", kada je prisustvovao razmeni četvorice Hrvata koji su bili osumnjičeni za zločine nad Srbima. Razmena je tekla po odluci tadašnjeg predsednika Vlade SR Jugoslavije Milana Panića, a Šaljić tvrdi da je lično bio protiv razmene.
 

Žali što ne može da ode na rodno Kosovo, jer je sudio nekim od Albanaca koji su podigli pobunu u južnoj pokrajini 1981. godine.
 

Njegovo prijateljstvo sa Ratkom Mladićem počelo je na službovanju u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, u Skoplju. Bili su kolege oženjene školskim drugaricama i neprekidno su se družili, sve do momenta kada je haški optuženik postao begunac od pravde.

- Odlazili smo zajedno na letovanja, izlete, rođendane, svadbe i sva veselja i proveli porodično previše lepih trenutaka zajedno - seća se.
 

Tvrdnje onih koji su bili u kontaktu sa bivšim vojnim vođom bosanskih Srba da je težak sagovornik i gotovo nemoguć za razgovor, negira. Kaže da je Ratko Mladić vrlo prijatan, veseo i duhovit čovek i da je možda poslovno bio "tvrd" pregovarač, zato što je principijelan čovek.
 

Šaljić je uz Mladićevu porodicu bio svih 16 godina koliko ima od kada je Ratko nestao iz javnosti i osim kao porodični prijatelj bio i branilac Mladićeve supruge Bosiljke i snahe Biljane u sudskim procesima.

Svog prijatelja je proteklih dana branio svim sredstvima, tvrdeći da mu se psihičko stanje posle privođenja znatno pogoršalo i da s njim nije moguće raspravljati o odbrani u Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za genocid. Osuda iz sudskih struktura Šaljiću je stigla i zbog papira na kojem je navedeno da Mladić boluje od raka limfnih žlezda. Šaljić tvrdi da je papir dobio od jednog agenta američke CIA.
 

On na to odmahuje rukom i ističe da kada je prijatelj u pitanju sve je dozvoljeno.
 

- Ja i dalje ne tvrdim ništa, već sam taj papir samo prezentovao javnosti. Neka neko proveri, pa će vreme pokazati šta je istina - naveo je on i priznao da jeste hteo da spreči Mladićev odlazak u Hag zbog izuzetno lošeg zdravstvenog stanja.

Zadovoljan je što mu se poslednjih dana javljaju brojni građani i pružaju podršku, ali i kolege advokati da pitaju treba li mu pomoć u slučaju Mladić. On nastavlja da brani svog prijatelja i generala kao jedan od advokata u timu koji će pripremati sve što je Mladiću potrebno za odbranu pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.
 

Šaljić je oženjen Milenom koja je diplomirani ekonomista i imaju troje dece, Tanju i blizance Bojanu i Bojana. Ćerke su krenule majčinim stopama i diplomirale ekonomiju, dok je Bojan zastao s pravima i radi u jednoj špediterskoj firmi. Obe kćeri su mu podarile po dva unuka, pa se unučici nada od sina.