Možemo da živimo sa “Velikom Albanijom“
Na novinarsku tvrdnju da prvi put u Prištini postoji "značajna politička partija koja otvoreno traži pripajanje Kosova Albaniji", Tadić je rekao da "su albanski političari veoma delotvorni u postizanju postavljenih ciljeva" i da ih "nikako ne potcenjuje".
Predsednik Srbije je ukazao da doduše "međunarodna zajednica ne želi o tome ništa da čuje, ali ko zna da čita istoriju, moći će u stvaranju velike Albanije da prepozna dugoročni politički cilj Albanaca".
"Kao jednostrana namera je taj plan opasan, ali mi bismo mogli sa tim da živimo, ako bismo imali sporazumna rešenja. Sporazum kojim bi sve strane nešto dobile i koji bi stvorio održivo rešenje, mir i stabilnost, mogao bi da bude od velike pomoći svim stranama", rekao je Tadić za FAZ.
Predsednik Srbije je naveo da je "protiv izbegavanja rešenja", ali da je za "dijalog i pregovore".
"Ako smo pragmatični, možemo da rešimo probleme. Ne kažem da je Velika Albanija veličanstveno rešenje. Ne verujem takođe ni da je Velika Srbija dobro rešenje. Isto kao što sam i protiv podele Bosne. Ja sam protiv politike stvaranja većih država. Ali dajte da pokušamo da nađemo izvodljiva rešenja za probleme", rekao je Tadić.
Podsetimo, nedavno je zamenik premijera Srbije i lider SPS-a Ivica Dačić izneo stav da bi Kosmet trebalo podeliti između Srbije i Albanije.
“Ne želimo preko reda u EU“
Predsednik Srbije očekuje, kako je rekao za FAZ, da Srbija posle hapšenja Ratka Mladića ima isti tretman kao i Hrvatska kada je reč o daljem približavanju Evropskoj uniji.
"Mislim da Srbija zaslužuje isti tretman kao i naš sused Hrvatska, koja je istovremeno dobila i status kandidata i datum otpočinjanja pregovora, iako Hrvatska Haškom tribunalu tada još nije bila izručila optuženog i kasnije osuđenog generala Antu Gotovinu", naveo je Tadić.
Ocenjujući da "nema nikakvog razloga da Srbija bude drugačije tretirana", Tadić je naglasio da Srbija "ne traži nikakav poseban srpski put u EU".
"Mi ne želimo da nas puste preko reda. Mi tražimo samo ono što su dobile i sve druge zemlje - pozitivnu reakciju EU na to da ispunjavamo kriterijume", rekao je Tadić u opširnom intervjuu za "Frankfurter algemajne cajtung".
Hodžaj: EU da primora Srbiju da prizna Kosovo
Kosovo će se usprotiviti bilo kom razgovoru i naporu da Srbija postane članica Evropske unije (EU) ukoliko pre toga ne prizna nezavisnost Kosova, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj.
"Nadamo se da će Srbija prihvatiti realnost i priznati Kosovo kao državu " rekao je Hodžaj u razgovoru za francuski radio RFI.
Prema njegovim rečima, bez priznanja nezavisnosti nema dobrosusedskih odnosa, ali ni jedinstve EU u kojoj Srbija i Kosovo treba da se nađu zajedno za par godina.
"Pozivam evropske zemlje da primoraju Srbiju da prizna državu Kosovo i da joj to bude preduslov za početak pregovora", rekao je Hodžaj.
On je zaključio da EU neće prihvatiti u članstvo zemlju koja ima konfliktnu prošlost i probleme u odnosima sa susedima.
|
Tadić: Ne očekujem pritiske na Srbiju da prizna Kosovo
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je za TV kanal "Juronjuz" da posle hapšenja Ratka Mladića ne očekuje da će neko pokušati da vrši pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova.
"Ne očekujem da će političari Evropske unije pokušati da me ubede da priznam nezavisnost Kosova. Oni koji tako nešto pokušaju neće uspeti", rekao je predsednik Srbije upitan da li je, nakon što su Mladić i Radovan Karadžić u Hagu, Kosovo najveća prepreka za ulazak Srbije u EU.
"Istovremeno, ne očekujem da Srbija može da pokrene novi sukob unutar EU. Zato smo podneli rezoluciju u UN sa 27 zemalja EU prošlog leta, kojom smo otvorili dijalog sa Prištinom", kazao je Tadić.
Prema rečima predsednika, postoje mnoga rešenja za Kosovo, ali "ta rešenja moraju biti dogovorena", a "druga strana fleksibilnija, spremna za dijalog, hrabra, inovativna". "Ako smo kruti i rigidni ne možemo pronaći rešenje za probleme prisutne na Balkanu više od 100 godina. Nisam veoma srećan što ti problemi postoje i nisam kriv što postoje više od 100 godina, ali očekujem i tražim od svih da uzmu u obzir i poštuju srpske interese", naveo je Tadić.
Na opasku voditeljke da neće biti lako pronaći rešenja on se zapitao da li je bilo lako naći Mladića, ili uhvatiti Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića, dvojicu bivših predsednika Srbije, predsednike Republike Srpske, sve generale.
"Nije lako preuzimati takve rizike. Ja sam uvek spreman da preuzmem rizike ako možemo da imamo racionalnu i obećavajuću budućnost, ako možemo da pronađemo rešenje za probleme koji stvaraju neodrživu atmosferu u regionu - ako možemo da pronađemo doista racionalnu strategiju i na kraju uvedemo u EU ljude koji žive na Balkanu", rekao je šef srpske države.
Govoreći o hapšenju Mladića, Tadić je odbacio spekulacije da je ono došlo prekasno.
"Tokom 16 godina na vlasti nije bila samo jedna vlada, za 16 godina imali smo demokratsku revoluciju, pre 16 godina na vlasti je bio Slobodan Milošević. Do 5. oktobra 2000. Mladić se slobodno šetao. Imao je zaštitu ljudi iz države. To je kristalno jasno", rekao je predsednik Srbije.
On je dodao da bi za Srbiju bilo bolje da je obavezu hapšenja Mladića ispunila mnogo ranije jer "svaki dan naše istrage bio je izuzetno bolan za Srbiju, moralna cena u međunarodnoj zajednici je bila izuzetno visoka, izgubili smo mnoge investitore poslednjih godina".
Upitan kako je odlučio da Mladića isporuči Hagu, imajući u vidu ankete koje pokazuju da je samo 34 odsto Srba podržavalo hapšenje Mladića, Tadić je naveo da "ako kalkulišete s anketama javnog mnjenja... ne zaslužujete da budete predsednik".
On je dodao da ozbiljne tvrdnje u slučaju Srebrenice znače da je Mladić "morao da bude u Tribunalu, da dobije pravičan proces, ali on mora da da i neke odgovore". "Istovremeno, dovršavajući taj proces, hvatajući sve optuženike, stvaramo bolju atomosferu za pomirenje među nama" (na Balkanu), zaključio je predsednik Srbije. |