Srbi navučeni na kocku
Istraživanje "Osnovnih navika u igranju igara na sreću i patološkom kockanju" agencije "Masmi", rađeno na 1.000 Beograđana između 19 i 60 godina, pokazalo je da među stanovnicima glavnog grada njih 3,6 odsto ima problema sa kockom, a da još 2,5 odsto (oko 20.000) spada u rizičnu grupu, rečeno je na konferenciji za novinare.
Najmanje ozbiljnih zavisnika je među igračima klasičnih igara na sreću, dok ih među kladioničarima ima 10 odsto, a među igračima elektronskih i živih igara, u koje spadaju rulet, poker, bridž - oko 20 odsto. Podaci pokazuju i da je 43 odsto zavisnika "verno" samo jednoj igri, 30 odsto igra dve, a 23 odsto tri i više igara na sreću.
Ukupni podaci govore da 400.000 Beograđana igra klasične igre na sreću, dok je 225.000 kladioničara. Elektronskim igrama se "bavi" oko 65.000 Beograđana, a "živim", u koje spadaju rulet, poker, blek džek, pet odsto, odnosno 40.000. Čak 70 odsto Beograđana "verno" je samo jednoj igri i to su oni koji igraju klasične igre na sreću, a većina na to mesečno potroši oko 2.000 dinara.
"Žene (55 odsto) više igraju klasične igre na sreću, Bingo, Loto, greb kartice, dok to radi 40 odsto muškaraca. Takođe, interesantan je podatak da samo 7,5 odsto žena posećuje sportske kladionice, dok to čini 51,1 odsto pripadnika jačeg pola", istakao je predstavnik agencije "Masmi" Milan Škorić.
Kladioničari su najaktivniji u svom kockanju i kladionice posećuju jednom ili dvaput nedeljno, dok se pristalice živih i elektronskih igara igraju jednom do dva puta mesečno.
Koordinator projekta "Odgovorno kockanje" Vera Trbić predstavila je rezultate rada SOS linije za pomoć patološkim kockarima i rekla da je za godinu dana njenog postojanja bilo ukupno 118 poziva, od čega više od trećine za prvih mesec dana.
Trbić je objasnila da su SOS telefon najčešće pozivali ljudi iz okruženja kockara, uglavnom majke, što je, navela je, i logično, jer većina zavisnika živi sa roditeljima.
Ona je dodala da se najviše kockaju muškarci između 25 i 29 godina starosti, da su uglavnom neoženjini i da imaju srednjoškolsko obrazovanje.
Sa kockanjem se najčešće počinje u adolescentskom periodu, a oni koji postanu opsednuti tom navikom, na početku "kockarskog staža" uglavnom imaju dobitke, jer u suprotnom ne bi nastavljali sa tim porokom, navela je Trbić i istakla da se sa kockanjem uglavnom počinje u sportskoj kladionici.
Ona je pojasnila da je patološko kockanje mentalni poremećaj u kome osoba ne može da stane sa tom navikom, čak i kad gubi, a zavisnici stalno brinu kako da dođu do novca, "jure" pozajmice kako bi nadoknadili gubitke, lažu okolinu, često čine krivična dela i dovode sebe u opsanost.
Patološki kockari veruju u sudbinu, sreću, fatalizam, dok sa druge strane negiraju rad, strpljenje, znanje, disciplinu, štednju, obajsnio je menadžer projekta Odgovorno kockanje psiholog Žarko Trebješanin.
Laka dostupnost igara na sreću, udružena sa ekonomskom krizom, kod dosta ljudi stvara potrebu za nekontrolisanim kockanjem, ali važno je razlikovati zdravo, odgovorno kockanje, kako ga većina ljudi i doživaljava, od patološkog i neodgovornog, smatra Trebješanin.
Grand kazino, gde je konferencija za novinare i održana, krajem aprila 2010. godine je sa Skupštinom grada Beograda potpisao Protokol o odgovornom kockanju i osnovao SOS liniju za pomoć patološkim kockarima.