Zločin među Srbima (4): Kad rade oklagija i svinjski pištolj

Njihova reč je poslednja jer prate svaki trag, od kapi krvi do pljuvačke sa opuška. Kad se sve kockice sklope, oni prave scenario zločina na osnovu tragova, ne dajući pet para na iskaze okrivljenih, optuženih i svedoka.

NE POSTOJI IDEALAN ZLOČIN: Branimir Aleksandrić

Oni ne optužuju niti brane, samo iznose gole činjenice i logičke zaključke. A svaki zločin zasniva se na logici, zato tvrde da ne postoji idealni zločin.

Svirepa egzekucija

Kompletno veštačenje tela Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Srbije, izvršeno je na Institutu za sudsku medicinu. Doneta je odeća i telo, a obdukcijom je ustanovljeno koliko ima ulaznih rana koje otkrivaju broj ispaljenih metaka. Dok je tri sata sedeo u kombiju sa džakom navučenim na glavu, trpeo je strah. Imao je jednu ulaznu ranu a dva projektila u glavi, što znači da je pucano u bliskom vremenskom razmaku. Sumnjalo se u identitet tela, zato su forenzičari uporedili DNK Stambolića i DNK njegove dece i utvrdili da je to zaista on.

Specijalisti sudske medicine upravniku Instituta za sudsku medicinu prof. dr Branimiru Aleksandriću pacijenti su i žrtve i počinioci.

Žrtve više nikad neće progovoriti, ali njihovo telo nema tajni za forenzičare.

- Svaki dokaz, od kamena, noža do veličine stolice uvije se u papir i odnosi sa lica mesta. Ako je lokva krvi na tepihu, sačeka se da se sve osuši, fotografiše se, pa se tepih iseče i odnosi kao dokazni materijal. A u Srbiji postoje različita oružja. Žene su sklonije dršci od metle ili oklagiji, a rade i letva, pendrek, motka, držalja od sekire. Pre 15 godina istražitelji su prvi put videli telo s ranom a bez projektila. Onda su otkrili da je čovek ubijen tzv. svinjskim pištoljem kojim se onesvesti krupna stoka pre klanja.

- Ima i slučajeva da čovek namerno inscenira pokušaj ubistva, razdere sebi leđa daskom na kojoj su ukucani ekseri i kaže: Evo, on me napao nožem. Naše je da to razotkrijemo - objašnjava dr Aleksandrić.

Idealnog ubistva nema, tvrdi dr Aleksandrić, a on je bio na putu da ga otkrije. Da ga je razotkrio, ono ne bi bilo idealno. Ostala je njegova sumnja. Žena je živela s mužem alkoholičarem. Napuštala ga desetine puta, a on dolazio, moljakao, obećavao da neće više ni kap. Radio je kao auto-limar, a radionica mu je bila u kući. Svake noći odlazio je u WC, ali usput skrene, svrati u radionicu i nategne dobar gutljaj iz sakrivene flaše, ne zaboravi da svrati do klozeta, pusti vodu, pa u krevet. Jedne noći on tako u radionici dobro potegne iz stare flaše, ali umesto rakije dobro nategne razređivač i otruje se.

- Tvrdio sam policiji, i ostajem pri tome, da je žena zamenila flaše, i na taj način se rešila muža - priča Aleksandrić.

Forenzičar je taj koji uvek sumnja na najprljavije marifetluke jer se samo tako otkriva zločin. Takav je slučaj ubistva trudne žene. U salu za obdukcije je stiglo ugljenisano telo u vidu ćumura. Muž je prijavio policiji požar. Navodno je grejalica upalila zavesu, on se vratio kući, alarmirao komšije, svi gasili požar, ali nesrećnoj ženi nije bilo spasa.

Overavanje u zadnjicu

Kad je nastalo rešetanje po Beogradu devedesetih godina, obducenti su imali pune ruke posla. U salu za obdukciju su stizala tela sa mnoštvom rana, a za svaki projektil trebalo je utvrditi da li je ušao iz ovog ili onog pravca. Ranko Rubežić ubijen je kod Kapije Beograda. U telu su bila tri projektila i dr Aleksandrić je utvrdio da su dvojica pucala dok je Rubežić bio na nogama. Treći pucanj bio je overavanje u zadnjicu. Projektil su našli zariven u zemlju.

- Na obdukciji smo imali lobanju i deo pluća. Pronađemo prelome baze lobanje, što nikako ne čini vatra, već čekić. Pluća otkriju da je onog trenutka kad ju je udarao, ona bila živa jer je udahnula krv. Muž je ženu ubio čekićem, a onda pokušao da ubistvo prikrije požarom.