Trideset godina borbe sa sidom, a i dalje ništa!

Kao datum kada se sida pojavila uzima se 5. jun 1981. Tada je u Centru za kontrolu bolesti u Atlanti kod pet mladih homoseksualaca ustanovljen redak oblik upale pluća, od koga su do tada oboljevale samo jako imunološki oslabljene osobe, prenosi agencija Frans pres.

Mesec dana kasnije vrlo redak oblik raka kože dijagnostikovan je kod 26 američkih homoseksualaca. Govorilo se tada o "gej raku". Bolest je naredne godine nazvana sindrom stečenog imunološkog deficita, ili Sida, a poznata je i po svom engleskom akronimu Ejds (AIDS).

Francuski tim je izolovao virus side 1983. godine, on je 1986. zvanično nazvan HIV-virus (virus humane imunodeficijencije).

Za 30 godina koliko postoji, osim 30 miliona umrlih, u posledice side ubrajaju se i poremećene porodice, siročići u Africi, stigmatizovanje obolelih. Ali, u isto vreme zabelženi su veliki uspesi u borbi protiv ovog virusa. Kada je 1996. godine uvedena takozvana triterapija bolest je od jako smrtonosne postala hronična.

Svetski Fond za sidu, osnovan 2002. godine je u poslednjih osam godina dao skoro 22 milijardi dolara subvencija za borbu protiv ove bolesti. SAD su formirale hitan program za borbu protiv side PEPFAR, a Fondacija Bila Gejtsa daje velika sredstva za njeno suzbijanje.

"Sida je promenila svet, nove socijalne veze uspostavljene su između zemalja severa u juga, što se do sada nije dogodilo ni za jednu drugu bolest", rekao je Majkl Sidibe, direktor organizacije Ujedinjenih nacija za borbu protiv side (UNAIDS).

Međutim iako ova bolest više ne ubija, ona je i dalje neizlečiva, i broj inficiranih ljudi raste zbog čega su potrebna dalja istraživanja, tretmani i još novca, ocenjuju stručnjaci.

Stručnjaci navode da se poslednje tri godine oseća slabljenje donacija i upozoravaju da su potrebna dodatna sredstva da bi se održao nivo tretmana obolelih od virusa side, bez čega će bolest da se širi.

Kako navodi Frans pres, lečenje dobije samo jedna od tri osobe kojoj je ono potrebno. Još gore, na svake dve osobe koje uđu u tretman ima pet novobolelih. Prema tome, napori se sada usmeravaju na prevenciju.

U nove strategije prevencije ubrajaju se i obrezivanje, čime po statistikama mogu da se zaštite dva od tri muškarca, mikrobicid u obliku gela, što daje rezultate kod žena, kao i lečenje obolelih od virusa kojim se smanjuje rizik prenosa seksualnim putem.

Uprkos novim merama prevencije i opštoj mobilizaciji prvi rezultati se sporo pokazuju i 30 godina posle pojave, još ne postoji vakcina protiv opakog virusa i još smo daleko od toga da je sida pobeđena. Pored toga dve trećine zaraženih virusom side u svetu ne znaju da su zaraženi i šire tu bolest. Samo u Francuskoj ih ima oko 50.000. Takođe, sida je i dalje bolest koja nije kao druge, o kojoj ne želimo da znamo, od koje se stidi.

Sedamdeset odsto ljudi zaraženih ovim virusom živi u Africi. Borba protiv ove bolesti na afričkom konintentu počinje da daje rezultate, ustalio se broj novoinficiranih i opada broj smrtnih slučajeva. Međutim, sida i dalje pogađa ovaj kontinet gde ima više miliona siročadi, diskriminacije, seksualnog nasilja. 

Od pojave bolesti umrlo je 30 miliona ljudi od uzroka vezanih za sidu. Tokom 2009. godine umrlo je 1,8 milion ljudi, od čega četvrtina od vrste tuberkuloze vezane za ovu bolest. Ova cifra označava pad od 14 odsto u odnosu na 2004.

Podsaharska Afrika je oblast najteže pogođena sidom, gde je inficirano 22,5 miliona ljudi, odnosno 67 odsto od ukupnog broja inficiranih u svetu, a iz te oblasti je više od dve trećine umrlih od side na svetu. Zbog side je 16,6 miliona mlađih od 18 godina izgubilo najmanje jednog roditelja.

Kada se gleda po regionima, u podsaharskoj Africi inficrano je 22,5 miliona ljudi, u južnoj i jugoistočnoj Aziji 4,1 milion, u istočnoj Aziji 770,000, u centralnoj i južnoj Americi 1,4 milion, u severnoj Americi 1,5 milion, u centralnoj i zapadnoj Evropi 820.000, u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji 1,4 milion, na Bliskom Istoku i severnoj Africi 460.000, na Karibima 240.000, u Australiji i ostrvima u Tihom okeanu 57.000.