Hajduk 21. veka

Interesantno je da nema nijednog imenjaka od Horgoša do Dragaša. U Srbiji je svega desetak porodica koje nose prezime Mladić, ali niko se od njihovih članova ne zove Ratko. Rođen je 12. marta 1943. u selu Božinovići kod Kalinovika. Tada je to bila teritorija Kraljevine Jugoslavije, danas tlo Republike Srpske.

Otac Neđo bio je partizan, ubile su ga ustaše 1945. u jurišu na rodnu kuću Ante Pavelića u selu Sunj. Ratko nikada nije saznao gde mu je grob. Znao je da kaže: "Moj sin je prvi posle mnogo generacija koji zna svog oca". Majka Stana bila je domaćica, a tokom rata u Bosni, u 80-oj godini života organizovala je Srpkinje da pletu čarape sinovima i muževima.
Ratko je oženjen Bosom, imaju sina Darka, ćerka Ana ubila se 1994. godine...
 

Kao mali želeo je da bude učitelj. Govorio je:

- Kada sam imao 11 godina promenio sam mišljenje zbog jednog izuzetno grubog postupka učitelja. Onda sam kratko vreme želeo da budem hirurg, a evo postao sam vojnik.

Završio je Vojno-industrijsku školu Teleoptik u Zemunu, Vojnu akademiju KOV i Komandno-štabnu akademiju, sa ocenom 9,57 i to prvi u klasi. Oficirsku karijeru počeo je u Skoplju 1965, gde je bio komandir automatičarskog voda u puku. Bio je najmlađi u jedinici kojom je komandovao. Godine 1989. imenovan je za načelnika odeljenja za nastavu tadašnje Treće vojne oblasti u Skoplju. Tu je bio do juna 1991, kada je postao jedan od pomoćnika komandanta Prištinskog korpusa.

Ubrzo, naređeno mu je da ide u Knin, na položaj niži od onog u Prištini. Rekao je "razumem" i latio se posla. Maja 1992. iz JNA je prebačen u novoformirane srpske snage u BiH. Govorio je da je njegov karakter ofanzivan, a to je prihvatljivo za vrhovnu komandu Republike Srpske. Narod ga je zbog toga poistovetio sa Karadžićem. Da nisu isti, videlo se kad je Mladić 1991. na upozorenje da će SAD i EU bombardovati srpske položaje, uzvratio: "Onda ću ja bombardovati London". Karadžić se tada ogradio rečima: "On je budala, to je idiotska i neodgovorna izjava!"

Neprijatelji su ga pamtili i po neobičnim izjavama. Kada ga je jedan hrvatski general pitao: "Šta ćemo za Jajce?", Mladić mu je odgovorio: "Gde ide da vi Hrvati imate tri jajca, a mi Srbi samo dva". I zauzme Jajce...

Zbog Srebrenice je 1995. proglašen za ratnog zločinca.

- Bilo bi ispravno reći za mene da imam rogove na glavi, da sam izvršio invaziju na Vijetnam, Kambodžu ili Foklandska ostrva. Nisam išao u Zaliv, ni u Somaliju. Branio sam kuću. Zapravo, moja kuća je jedna od prvih koja je spaljena u maju 1992. Gledao sam je kako gori, a nisam znao da li mi se iz nje spasla porodica. Znao sam ko je palikuća. Prvi komšija. Ali, nisam dozvolio da se nijedan hitac ispali u tom pravcu... Upravo zato, da sam sebe ne bih zatekao u osveti.

Krio se od 1996. Tokom svih tih godina govorilo se da Ratka možete sresti na utakmicama, kako šeta gradom, kako ćerki Ani pali sveće na grobu. Ani koja se u 23-oj godini ubila očevim trofejnim pištoljem iz koga je pucala sebi u glavu. To je ostavilo neizbrisiv trag na generalu Mladiću.

O toj tragediji svedočio je patolog dr Zoran Stanković koji je obavio obdukciju:

- Mladić mi je rekao da odsečem pramen njene kose i da će ga čuvati do kraja života. Učinio sam kako je tražio.

Od tad je, kažu oni njemu bliski, postao drugi čovek, bez straha i milosti. Nije imao pardona ni prema svojim pretpostavljenim, pa ni prema Miloševiću. Ljubodrag Stojadinović, koji je za vreme rata bio posrednik u komunikaciji zvaničnog Beograda i Srba u BiH, odao je detalje jednog njihovog telefonskog razgovora. Vodila se priča o pripremi akcije na Srebrenicu, Milošević je besno počeo da urla na Mladića i zapretio da će da ga streljati. Mladić mu je odgovorio: Nemoj da se dereš na mene, nisam ja tvoja žena, ako na nju uopšte smeš da povisiš ton!". I spustio slušalicu.

Ipak, zadatak nikad nije izdao.

- Nikad mojim jedinicama nisam izdao naređenje da se povuku. To ne bih učinio ni po cenu da imam milion života i da treba sve da ih izgubim. Za mene nema nazad. Nazad ide samo vojska koja je poražena. Srpska vojska nikad nije bila poražena, niti će biti. Nikad nema da se ide nazad.