Aplauz za Bin Ladenovog brata

Istup bivšeg zatvorenika Gvantanamo Beja Dejvida Hiksa na Festivalu pisaca u Sidneju, sa vlastitom fotografijom na kojoj drži ručni bacač "u redovima OVK", čini se nije mnogo impresionirao većinu australijskih medija. Novine su verno prenele informaciju sa promocije njegove knjige "Gvantanamo: Moje putovanje" i dale mu priliku da iznese vlastitu verziju "mladalačke zaluđenosti željom da pomogne". 

Novinari, kako smo ranije zabeležili, nisu ni imali prilike da bilo šta upitaju ovog momka rođenog u Adelejdu, koji će u želji da se "nađe pri ruci", otići najpre na Balkan, pa kasnije u Avganistan i Kašmir. Na Balkanu, i dalje je nejasno da li je bio na Kosovu, dakle u Srbiji, ili Albaniji. Ali, neosporno je, i to ni sam ne može da sakrije, da u Oslobodilačkoj vojsci Kosova - jeste bio.

Ideološko jedinstvo lakovernih budala U publici je bilo 900 lakovernih budala koje su mu, na nogama, priredili ovacije i čekali u redu da im nakon toga potpiše knjigu", piše Lapkin i dodaje da je "Hiks izneo tvrdnju o nevinosti svojih namera", ali da festivalski program nije dozvoljavao da se, pitanjima, testira istinitost njegovih tvrdnji. "Povrh svega, skupu je predsedavala bivša članica iračkog ratnog ljudskog živog štita, Dona Malhern. Organizatori nisu mogli bolje sastaviti zajedno više ideološkog jedinstva i da su čak pokušali tako nešto," smatra Lapkin i "onima koji su više zainteresovani za činjenice, nego za samozvano prekrajanje istorije", nudi "brzu reprizu Hiksove prošlosti".

Bez obzira što je Amerika sa svojim saveznicima hapsila redom, trpajući u Gvantanamo Bej sve što joj se činilo sumnjivo, australijska štampa, veći deo, čini se, ipak nije do kraja progutala sve što je Hiks rekao u nedelju, dajući mu do znanja da je javnost svesna da mu je ovo bila jedinstvena prilika da se opravda. Kao i cela knjiga, u ostalom.

Jedan od najogorčenijih kritičara ovog nastupa bio je čest politički komentator Ted Lapkin, koji u "Heraldu" iz Njukasla piše da je "publika bila na nogama za prevaranta koji je Bin Ladena zvao svojim bratom".

"Dejvid Hiks se pojavio na Sidnejskom festivalu pisaca da razgovara o svojoj autobiografiji 'Gvantanamo: Moje putovanje'. Njegov napor ovih dana da samog sebe opiše kao bezopasnog, nesretnog diletanta pobijaju pisma pisana vlastitom rukom. U njima, on govori o tekućoj obuci u naoružanju, koja uključuje 'protivavionske i protivtenkovske rakete, brzu vatru teškim i lakim mitraljezima, pištoljima i kalašnjikovima, kao i mine i eksplozive'.

"To su njegove, nisu moje reči," piše Lapkin i navodi da se Hiks nečasno poneo u autobiografiji u kojoj je preuredio svoj boravak na liniji fronta između Indije i Pakistana.

"Hiks je putovao u Kašmir uz pomoć islamističke terorističke grupe Laškar-e-Taiba, saveznika Al Kaide. U svojoj knjizi, on tvrdi: 'Nismo otvarali vatru na indijske vojnike ili bilo koga drugog. Samo smo učestvovali u simboličnoj razmeni vatre'. Ali, u pismu iz avgusta 2000. godine Hiks opisuje svoje iskustvo iz Kašmira u mnogo ozbiljnijem obliku: 'Trebalo je da ispucam stotine metaka', pisao je. 'Većina muslimanskih zemalja služi se vešanjem za civile koji se naoružavaju za sukob. Nema mnogo zemalja na svetu gde turista, prema svojoj vizi, može da služi u armiji i legalno puca preko granice na njene neprijatelje'".

Ted Lapkin zatim podseća da je za vikend Hiks tvrdio da je prvi put u životu čuo za ime Al Kaide iz usta istražitelja u Gvantanamo Beju.

"Još jednom," kaže Lapkin, "on je razotkriven beleškama namenjenim njegovoj familiji". U maju 2001. on je pisao: 'Usput, sreo sam Osamu bin Ladena dosad 20 puta, dragi brat, sve za stvar islama. Jedini razlog što ga zapad zove najtraženijim muslimanom jeste jer ima para da preduzme akciju'".

Lapkin zatim podseća da je, za vreme senatske istrage u maju 2002. godine bivši direktor ASIO Denis Ričardson kazao da je "gospodin Hiks sigurno prošao kroz intenzivni trening kod Al Kaide".

"Lako je da se tvrdi da je Dejvid Hiks prevarant. Ali je daleko više zbunjujuće zašto ljudi za koje se pretpostavlja da su inteligentni, postaju moralno tako klimavi da smatraju da on zavređuje aplauz?" navodi uz ostalo Lapkin, inače istraživač pri Institutu za javne odnose.

Ostavljen na cedilu? U komentarisanju posle promocije Hiksove knjige pojavila se i Meri Kostakidis, nekadašnja dugogodišnja voditeljica emisije vesti na SBS, a danas član Sidnejske fondacije za mir. Ona smatra da je publika aplaudirala Hiksu "zato što je osećala da smo ga kao nacija ostavili na cedilu". "Tokom vremena u Gvantanamo Beju, on je rekao da veruje da je australijska vlada mogla da zaustavi torturu nad njim. Mi jesmo dozvolili da australijski državljanin bude zatočen, izlagan torturi i osuđen od suda poznatog po tome što nije bio fer u to vreme i diskreditovao ga je i sam predsednik SAD. Britanija nije stala iza takve vrste postupaka prema njenim građanima", piše Meri Kostakidis i zatim polemiše sa Tedom Lapkinom, optužujući ga da je selektivno vadio informacije o Hiksu i da je "istrajao na Hiksovoj satanizaciji koju je primenjivala Hauardova vlada, bez obzira na istoriju, činjenice ili zakon".