Proglašena mrtvom zbog nasledstva

Neretko se dešavalo da se članu neke porodice godinama izgubi trag, pa da ga njegovi rođaci proglase mrtvim, a vaskrsli je posle prolazio trnovit put da dokaže da je živ. Međutim, poznanici ili prijatelji, ponekad pribegnu i lukavstvu, naročito ako je reč o zaostavštini, pa svog takmaca u podeli imovine ''sahrane'', čak mu navedu i grobno mesto - samo da bi im pripalo što veće parče nasledstva.

Baš ovakva nevolja zadesila je Nuru Salihović (59), iz bratunačkog sela Voljavica, nakon što ju je izvesni Šabić proglasio mrtvom i o tome pismom izvestio holandske vlasti. Ona sumnja da je ''umrla'', kako ne bi delila zaostavštinu sa svojim pastorcima, nakon smrti drugog muža Mehmedalije.

- Punih pet meseci mi je trebalo da dokažem da sam živa. Tri godine posle rata otišla sam u Holandiju. Tamo sam upoznala Mehmedaliju Ćatića, sa kojim sam živela u vanbračnoj zajednici do 2004. godine - propoveda Nura.

Kada joj se nevenčani suprog razboleo, odlučili su da se vrate u Lukavac kod Tuzle, gde su proveli još godinu i po dana zajedničkog života. Onda je Mehmedalija umro, a ona je nastavila da živi u kući za koju tvrdi da su je zajedno stekli.
I upravo zbog ove kuće, ubrzo su počele njene nevolje.

- Umro mi je rođak u Bratuncu i otišla sam mu na sahranu, a kad sam se vratila nisam mogla da uđem u kuću. Brava je bila zamenjena - kaže Nura.
Otišla je u policiju, angažovala advokata, a onda saznala i da su sinovi njenog nevenčanog supruga pokrenuli ostavinsku raspravu.

Pošteni Holanđani Nura Salihović objašnjava da je imala velike poteškoće da dokaže da je živa, ali da se na kraju sve ipak dobro završilo. - Pet meseci mi je trebalo da dokažem da sam živa. Čak su iz službe za reemigraciju u Holandiji dolazili u Sarajevo, u njihovu ambasadu, i donosili te papire da sam mrtva. Kad sam nakon mnogo muke dokazala sa sam ipak živa, uplatili su na moj račun sva zaostala sredstva - priča Nura.

- Nisam dobila nikakav poziv iz suda i nisam pozivana na ostavinsku raspravu, a onda sam otkrila da mi je blokiran račun u Rajfajzen banci zbog nekakvih sudskih troškova - kaže Nura.

Ona se nije mnogo uzbuđivala, očekujući da će joj račun biti odblokiran kada joj legne novac iz Holandije koji je dobijala po osnovu reemigracije. Međutim, novac nije stizao. Pozvala je i saznala da je umrla, o čemu su obaveštene i holandske vlasti.

Na osnovu falsifikovanog dokumenta, koji je izdat u Službi za opštu upravu, društvene delatnosti i zajedničke poslove u opštini Tuzla, izvesni Šabić je, kako se ispostavilo, Nuru proglasio mrtvom. U izvodu iz matične knjige umrlih od 25.

januara 2007. godine navedeno je da je Salihovićeva, sa prebivalištem u Lukavcu, umrla 15. januara te godine, da se vodi pod rednim brojem 1.409. Izvesni Šabić, obavestio je holandske vlasti pismom da je Nura sahranjena na groblju Gradina kod Tuzle, te da nema bližih srodnika.

Gorko joj je, kaže, to što se dobro slagala sa Mehmedalijinim sinovima, za koje sumnja da su je ''proglasili mrtvom kako bi je izbacili iz ostavinskog postupka''.