Nek vam se u kući peva doveka

Retki su dani kada starice 76-godišnja Čedina i njena 68-godišnja sestra Borka Dražević i 77-godišnja Božidarka Aksentijević iz takovskih sela Drenova i Boljkovci plaču od sreće i radosti, a jedan od takvih dana je onaj kada ih poseti reporter "Vesti" donoseći im pisma iz daleka.

Pisma su različitih boja i veličina, različite su i novčanice u njima, ali ono što je zajedničko za sva reči upućene staricama ostavljenih od svih je to da su ispisana dušom i odišu brigom.
 

Izbija i skrivena tuga zbog tih umornih i bolesnih žena koje su u životu znale samo za muku, nemaštinu, gubitke i samoću. Takvih je, nažalost, u zemlji Srbiji mnogo i sve ih je više. Svaka opisana priča na ovim stranicama našeg lista jeste priča za sebe i to priča koja nikog ne ostavlja ravnodušnim, osim onih koji bi trebalo da budu zaduženi da takvih sudbina ne bude, ili da ih je što manje.

Čedina i Borka Dražević, sinovice Dragomira Draževića, jednog od trojice narodnih heroja iz takovsko-rudničkog kraja koji je zajedno sa svoja tri sina ugradio život u temelje zemlje u kojoj neće biti gladi i sirotinje, sada, na prvoj stepenici novog milenijuma, žive u neopisivoj bedi.

Čedina je već nekoliko godina nepokretna i o njoj vodi računa sestra Borka koja je težak srčani bolesnik. Do prošle godine oslonac im je bio njihov brat Jovan, ali mu je jedne zimske noći pozlilo i on je izdahnuo na Borkinim rukama. Od tada su sestre Dražević same na svetu, a njihov život u sobici kućerka koji je sa svih strana počeo da se urušava najviše liči na život iz najkošmarnijeg sna.

Pomoći niotkuda, osim, kako kaže Borka, od dobrih ljudi iz sveta koji nisu ostali nemi na ono što im je sudbina priredila.

Nikad zajedno na fotografiji   Pre nego što smo shvatili užurbanost kojom je Borka Dražević uvijala sestru, uvek hladnih ruku i nogu i prosto sasipala reči zahvalnosti, ona se uz jedno "doviđenja" počela spuštati niz strmu stazu ka centru sela. Na naše pitanje kuda se uputila odgovara da ide kod lekara, a na primedbu da bi bilo lepo da nju i Čedinu slikamo zajedno, rekla je: - Neka, drugi put...

- Sestra i ja bismo mogle da se danima zahvaljujemo Saši Rajkovu iz Berlina koji nam je poslao 100 evra, Cvijeti Hiršmaner na 200 evra, pa porodici Jović iz Austrije.

U koverti su poslali 50 evra, pa Angelini Petrović koja je nama, ubogim i bolesnim staricama, poslala 100 australijskih dolara, i, naravno, svima onima koji su nam i do sada pomagali, ali to ne bi bilo dovoljno da im se zahvalimo na pravi način.

Novac koji su nam poslali ovi dobri ljudi za nas život znači, ali isto toliko nam znači i to da sada znamo da, ipak, nismo baš potpuno same u ovoj našoj muci i nemaštini - objašnjava Borka dok Čedinu, koja već šest godina nepomično leži, umotava u staru ćebad na krevetu koji se samo po nameni tako može nazvati.
 

Kafa i šećer iz Perta   Zabrinuta što "Vesti" dugo ne pišu o 90-godišnjoj baki Perki Živanović iz sela Lozanj kod Gornjeg Milanovca, Dušanka Ćurguz iz Perta uputila je pismo Tomislavu Markoviću, sekretaru Crvenog krsta u Gornjem Milanovcu, a u pismu i 20 AUD i molba da baki Perki, ako je živa, kupi kafu i šećer. Tomislav Marković i reporter "Vesti" su ispunili dirljivu želju Dušanke Ćurguz.   HVALA DUŠANKI: Tomislav Marković i Perka Živanović - Ovako istinska i istrajna briga o baki Perki su me duboko ganule. Urađeno je onako kako je želela gospođa Ćurguz i baki Perki, krepkoj i vitalnoj, kupljeno je kafe i šećera za sav novac, ali i mnogo više od toga. Starica je, kao i uvek do sada, zahvalna svima koji su joj pomogli, a posebno Dušanki Ćurguz čije su je vunene čarape koje joj je poslala iz Australije grejale cele zime - objašnjava Tomislav Marković.

Borka i Čedina, po njihovoj priči, muku i nemaštinu podele zagrljene često u suzama, a Božidarka Aksentijević iz sela Boljkovici to čini sama jer nema nikog svog.

Živi u sličnim uslovima kao i sestre Dražević, a jedino društvo su joj psi i mačke koji spavaju zajedno sa njom i koji joj, kako kaže Božidarka, "čuvaju strah". Božidarka je, tek da podsedimo, decenijama spavala u rupi iskopanoj u podu vajata u kojem živi i tek je pre mesec-dva kupila pravi krevet od novca koji je dobila od naših ljudi u dijaspori. Ovog puta baki Božidarki Aksentijević je uručeno 200 AUD koje joj je poslala porodica Nikolić iz Sidneja.

- Istinu da ti kažem, zimu sam izimila zahvaljujući tim dobrim ljidima iz sveta koji su mi slali novac, a i prvi put posle skoro 40 godina sam spavala u pravom krevetu. Ako ću po duši, nikada se u životu nikome nisam više obradovala nego tebi kada te vidim da ideš preko livade ka mojem vajatu jer znam da donosiš neku sigurnost. Tada znam da bar neko vreme neću gladovati.

Hvala tim ljudima iz daljina i neka im kuća i potomstvo pevali doveka. Jer, sevap je to što rade za mene, ali i za sve druge koji su slični baki Boži, tako napišite - govori nam Božidarka Aksentijević, a poruka je upućena porodici Nikolić iz Sidneja, kao i svim drugim čitaocima "Vesti" koji su joj do sada pomagali.

POZIV DONATORIMA   Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.