Srbija na rubu propasti

Kada je u septembru 2008. u Americi ozvaničena duboka ekonomska kriza, političari u Srbiji naprasno su postali optimistični.

Prvi se oglasio tadašnji ministar ekonomije i potpresednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić, koji je kazao da naša zemlja ima šansu da iskoristi svetsku krizu i preokrene je u svoju korist.

- Građani ne treba preterano da brinu, bankarski sistem će ostati stabilan, ali moraćemo svi mnogo više da štedimo i radimo - samouveren je bio Dinkić. Još jedan potpresednik Vlade, Božidar Đelić bio je optimističan, jer je očekivao da će kriza biti sanirana pre nego što se njeni efekti odraze na Srbiju.

I šef države Boris Tadić smatrao je da se baš u svetskoj krizi nalazi šansa za ubrzani razvoj Srbije.

Proizvodnja optimizma   Dinkić je za pola koplja nadmašio svoje kolege u širenju optimizma. Oktobra 2008. predvideo je da će investitori najviše zaraditi u Kini i Srbiji. - Kada globalna kriza prođe, verujem da će investitori podvući crtu i izračunati gde su izgubili, a gde dobili. Pokazaće se da su imali najveće gubitke u SAD i najvećem broju evropskih zemalja, a da su zaradili u Kini, Srbiji i u možda još nekoliko zemalja! Posle takve situacije mi ćemo prvi put imati priliku da jednu veliku krizu preokrenemo u svoju korist - pričao je Dinkić.

Nažalost, ubrzo je postalo jasno da je svetska kriza ozbiljno pogodila više nego krhku ekonomiju Srbije, a danas, nepune tri godine nakon što je protutnjao finansijski cunami, građani Srbije žive gore nego ikad.
 

Prosečna plata za mesec mart bila je 353 evra, a potrošačka korpa procenjena je na 52.000 dinara (blizu 520 evra). Drugim rečima, nemamo dovoljno ni za hranu, a kamoli za druge potrebe.
 

Tako je Srbija postala najgora od svih komšija, jer prosečna zarada u Crnoj Gori iznosi 518 evra, BiH 403 evra, Hrvatskoj 736, a Sloveniji 970 evra.

Koliko su mizerne plate u Srbiji možda najbolje pokazuje podatak da je minimalac u Hrvatskoj od 385 evra veći od prosečne plate u Srbiji i to za 32 evra!

 

Cene hrane divljaju, cegeri su sve prazniji, jabuke su skuplje od banana, meso se na trpezi radnika i penzionera nađe se samo o praznicima, a Vlada je bila prinuđena da uredbom ograniči cenu vekne narodnog hleba na 54 dinara (nešto manje od pola evra).
I pored toga žitelji Srbije se tiskaju u kasnim popodnevnim satima da kupe bajat hleb, čija je cena niža za 50 odsto.

Ukupni dug dostigao je cifru od 23,8 milijardi evra, što Srbiju sigurnim koracima vodi ka dužničkom ropstvu.I pre tri godine ekonomska situacija u Srbiji nije bila za pohvalu, pa ipak statistika govori da nije sve bilo toliko crno.

Prosečna plata u septembru 2008. iznosila je 402 evra i u potpunosti je pokrivala prosečnu potrošačku korpu, dok je ukupni spoljni dug Srbije zaključno septembrom iznosio 20,5 milijardi evra (indikativno je da je na kraju prvog kvartala te 2008. iznosio 17,9 milijardi evra).

Ekonomista Danijel Cvjetićanin za "Vesti" kaže da je ispod časti svakog analitičara da komentariše govore domaćih političara. Ipak, dodaje da je reč o isplaniranom obmanjivanju naroda.

- Političari su o tobožnjem izbegavanju krize lagali, i to svesno. Jer kako bi drugačije dobili izbore, pa to im je profesija. Oni se čak hvale koliko mogu slagati svoj narod. Svi bi dobili ulaznicu za "klub lažova". Oni ne priznaju da su članovi to kluba nego to moderno nazivaju PR ili marketing. - ocena je dr Cvjetićanina.

Banana država   Kad neka nedovoljno razvijena zemlja uđe u Evropsku uniju onda je sebi učinila medveđu uslugu. Primera radi, Bugarska i Rumunija odavno su u EU, ali ih ne primaju u evrozonu. Što se Srbije tiče naši političari se upinju iz petnih žila da nam objasne dobrobit ulaska u EU, ali postavlja se pitanje gde se mi sada ekonomski gledano tačno nalazimo i gde pripadamo. - Prodajemo šume, vode, pripremamo se za prodaju EPS-a, dakle rasprodajemo sve prirodne resurse. Moramo sebi da priznamo da smo odavno postali banana država u kojoj cveta industrija kocke, nelegalnih poslova, dok u zemljama EU (starim članicama) cveta visoka tehnologija, bankarstvo, energetika - kaže dr Cvjetićanin i zaključuje da je Srbija odavno u neokolonijalnom položaju.

Narod loše živi, nastavlja naš sagovornik, i dodaje da je najteže starim ljudima, pogotovo onima koji primaju minimalne penzije od 90 do 100 evra.

- Jasno je da se sa tom crkavicom ne može živeti, a u ništa boljoj poziciji nije ni armija od milion nezaposlenih ljudi, socijalni slučajevi, radnici koji po nekoliko meseci ne primaju plate .

Sve u svemu, jedna vrlo tužna slika Srbije - navodi dr Cvjetićanin i zaključuje:

- U proteklih desetak godina srpski državni vrh je rasprodao sva preduzeća koja su vredela, a na putu smo da postanemo evropska Nikaragva.

ZAŠTO JE SAKRIVEN PAD BRUTO DRUŠTVENOG PROIZVODA Pripremaju građane na još lošiji standard?   Uprkos procenama da je pad bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2009. bio mnogo veći od procene zvanične statistike, u kabinetu premijera Cvetkovića tvrde da su za Vladu Srbije relevantni samo zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji govore da je BDP u 2009. pao za 3,5 odsto.   Međutim, grupa ekonomista na čelu sa dr Stojanom Stamenkovićem izašla je sa procenom da je pad srpskog BDP-a u 2009. bio dva puta veći od zvaničnog, te da je umesto sa padom od 3,5 odsto godina završena sa minusom od 6,2 odsto. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić zatražio je raspravu o tome. Poziv da objasne razliku u podacima dobili su i nadležni u Republičkom zavodu za statistiku. Zamenik direktora tog zavoda Miladin Kovačević tvrdi da u različitim podacima o kretanju domaćeg BDP-a nema ničeg spornog, a ponajmanje materijala za aferu. Međutim dr Cvjetićanin smatra da, iako nije reč o velikom skandalu, takve razlike između zvanične i bilo koje druge procene ne bi smele da se događaju. - Slutim da vlast priprema narod na ono što bi se moglo nazvati "vreme oskudacije". Jer ako se piše o padu BDP iz 2009 od 6,2 odsto (umesto 3,5 odsto) to onda nosi poruku prosvetarima i penzionerima - ne tražite povišice. Čak i Tadić poziva na strpljenje i obećava da će biti bolje sledeće godine, podseća dr Cvjetićanin.   Dvosekli mač   Dr Ljubomir Madžar kaže da bi podatak da bi podatak o padu BDP od 6,2 odsto mogao da utiče da predstavnici MMF budu tvrđi kad je reč o povećanju penzija (što je našim političarima neobično važno jer su najstariji sugrađani i najažurniji glasači).   Ipak dr Madžar smatra da je to dvosekli mač, jer da su zvaničnici MMF znali da je pad veći nego što se prikazuje, možda bi bile šire ruke i dali više kredita.