Ivica Dačić - Odlikaš u politici
Ideju, koja je, doduše, pre nekoliko godina indirektno nuđena Srbiji, naježeno su dočekale ambasade koje su priznale nezavisnost južne pokrajine, Priština koja ne odstupa od prava na celokupnu teritoriju i srpske nacionalne opcije koje su odmah postavile pitanje - za čiji groš lider Socijalističke partije Srbije istrčava sa takvim rešenjem, i to u prištinskim medijima.
Dačić se oglasio u javnosti da nije pominjao podelu Kosova već da je govorio o potrebi razgraničenja teritorija na kojima žive Srbi od područja na kojima su većina Albanci. Kako god, ali cele nedelje je uzburkana javnost raspredala šta se, ipak, iza brda valja.
Ivica Dačić je rođen 1. januara 1966. u Prizrenu. Otac Desimir je bio policajac, a majka Jelisaveta domaćica, oboje rodom iz podjastrebačkih sela. U Žitorađu su se preselili kad je Ivica imao šest meseci. Dok je otac radio prekovremeno, majka je brinula da sin Ivica i ćerka Emica budu zdravi i siti.
A onda su Dačići početkom sedamdesetih godina dospeli u novine. U članku "Enciklopedija u kratkim pantalonama" junak je bio njihov petogodišnji sin Ivica, čudo od deteta. Dete je samo naučilo da čita i piše, zna imena brojnih planina, reka i glavnih gradova, gotovo sve fudbalere i rezultate utakmica.
Osnovnu školu je završio u Žitorađi, a na takmičenju iz istorije "Tito, revolucija, mir" pobedio u konkurenciji 600 vršnjaka. I u gimnaziji je ređao sve petice, a Fakultet političkih nauka u Beogradu završio je sa prosečnom ocenom 10 deset i dobio nekoliko nagrada za najbolja studentska naučna ostvarenja. Sestra Emica je, pak završila dva fakulteta - pedagogiju i glumu.
Kao student učlanio se u Savez komunista, 1990. postao prvi predsednik mladih socijalista Beograda, osam godina je bio portparol SPS-a, bio je predsednik Gradskog odbora SPS-a Beograda i potpredsednik Socijalističke partije Srbije od 2000. do 2003. godine, savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije i Skupštine Državne zajednice Srbije i Crne Gore od 1992. do 2004.
Kako su izgledale godine u opoziciji, ko mu je sve okrenuo leđa kada je SPS zglajznuo sa vlasti, Dačić u javnosti ne priča puno, niti svojim postupcima pokazuje da je zlopamtilo. Stranka je vodila unutrašnju borbu za opstanak, pesničila se za medijski prostor, a proredili su se i pozivi za prijeme po stranim ambasadama. Sve se promenilo od 2008. kad je postao je potpredsednik i ministar unutrašnjih poslova u Vladi Mirka Cvetkovića.
Sa njim se rado slikaju zvaničnici Evropske unije, deli pasoš srpskoj snajki manekenki Andrijani Limi, ličnu kartu Titovoj udovici Jovanki Broz i druži se sa sjajnim glumcem Ralfom Fajnsom. Ipak, on tvrdi da nikada nije okrenuo leđa Miloševiću, ali činjenica je da se SPS reformisao.
Kao predsednik mladih socijalista Dačić je često navraćao na Studentski trg gde je u centrali radila Sanja, studentkinja italijanskog jezika i ćerka socijaliste Dragana Đakovića. Tu se rodila ljubav koja traje do danas. Imaju ćerku i sina.
- Pre braka sam uvek govorila da se jedino neću udati za političara, ali protiv sudbine se izgleda ne može - iskrena je Sanja.
Ivica je priznao da su se zabavljali samo nekoliko meseci pre braka.
- Već svi znaju da smo prve godine proveli u njenoj devojačkoj sobi na Miljakovcu. Zato i nismo žurili sa decom. Luka se rodio 1999. godine, a Andrea u decembru 2005. Da sam dobio ćerkicu tešku 2,3 kilograma saznao sam na sednici Odbora za bezbednost, tako da su mi prvo čestitali vlast i opozicija, novinari i BIA - priseća se Dačić.
Već godinama muči muku s kilogramima, pa je zbog politike više puta dogurao do stotke.
- Ovde se sedi po kancelarijama, a kad nećeš da ručaš s nekim, on misli da si ljut na njega. Onda sam čvrsto odlučio da ne budem debeo. Pio sam sokove od kupusa, luka, voće, povrće, a noćima sam sanjao da jedem u restoranu - priznaje Dačić, koji je ipak najsrećniji dok je mršav.
Svojevremeno je igrao rukomet u Srpskoj ligi, na mestu pivotmena, i tad je naučio da prima i daje udarce. Sport mu je slabost, otkrio je davno, odlazeći nedeljom prepodne na stadion s džepovima punim semenki.
U slobodno vreme je veliki ljubitelj narodnjaka i rado zapeva u kafani. Priznaje da obožava Fejsbuk, ali je prošle godine bio prinuđen da ugasi profil jer su se pojavili lažni profili s njegovim imenom. Posle se ipak odlučio da napravi novi. Kao što ni u politici nikad nije odustao.