Saradnja izbeglica i stranaka iz Hrvatske
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta rekao je posle sastanka da su usvojeni zaključci u kojima se traži da "Srbija definiše pitanje masovnog kršenja prava preko pola miliona izbeglih i prognanih Srba kao jedno od otvorenih pitanja u odnosima s Hrvatskom".
"Tražimo da Evropska unija i Srbija otvore suštinski dijalog sa Hrvatskom na osnovu bečkog Sporazuma o sukcesiji koji svima garantuje prava koja su imali na dan 31.
decembra 1990", rekao je Linta.
Dogovor izbegličkih udruženja je postignut nakon rasprave na temu "Peticija izbeglica i evrointegracije Hrvatske" koju su organizovale krovne izbegličke organizacije - Asocijacija izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske i Koalicija.
"Učesnici skupa su podržali razvoj dobrosusedskih odnosa Srbije i Hrvatske i politiku pomirenja, ali ne po svaku cenu, ne preko leđa izbeglih i prognanih Srba, ne gaženjem njihovih prava", izjavio je Linta.
Prema njegovim rečima, tri srpske stranke iz Hrvatske podržale su sve zahteve iz peticije izbeglih i prognanih Srba, kao i zahtev da hrvatski Sabor usvoji Deklaraciju o poštovanju njihovih prava.
Tom Deklaracijom se od hrvatske države traži da preuzme odgovornost za gubitke i stradanja srpskog naroda u Hrvatskoj.
Učesnici skupa, kako je kazao Linta, održavaće u buduće redovne sastanke na kojim će dogovarati konkretnu saradnju, a prvi cilj im je da artikulišu novu srpsku politiku u Hrvatskoj.
Na skup su bili pozvani predstavnici šest srpskih stranaka iz Hrvatske, a odazvale su se Srpska narodna stranka sa Milanom Rodićem na čelu, Naša stranka koju je predvodio predsednik Jovan Ajduković i Demokratska partija Srba, čiju je delegaciju predvodio predsednik Političkog saveta stranke Veljko Džakula.
Dok su predstavnici ostale dve partije opravdano izostale, prema rečima Linte, poziv su odbili predstavnici Samostalne demokratske srpske stranke koju vode Vojislav Stanimirović i Milorad Pupovac.