Rešenje za Božiće ni na vidiku
Kada smo im onomad uručili donaciju od 100 evra našeg čitaoca Mlađe Cerovića iz Sindelfingena, Gordan i Desanka priznali su da iz dana u dan sve više tonu u očaj.
- Bolest nas sve više steže, nemamo para, nemamo ni hrane, ni uslova za život. Naš život je kazna da veća ne može biti. Kud god pođemo, koga god pitamo za pomoć svi nam kažu da sačekamo, da ima i gorih slučajeva, da se ne sekiramo. Pa, kako da se ne sekiram kad sam bolestan, kad ne mogu da radim, a četvoro dece mora da jede, mora da ide u školu - kaže Gordan.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Dok je pričao, dvanaestogodišnji Slađan, njegova dve godine mlađa sestra Željka, sedmogodišnji brat Srđan i osmogodišnja sestra Mladenka, sedeli su na krevetu i nemo zurili u oca. Uprkos gotovo stravičnim uslovima u kojima žive, četvoro dece su sačuvali vedrinu. Desanka kaže da su joj sinovi i ćerke zdravi i da su dobri đaci.
- Jedino što nas spasava u svoj ovoj nesreći, bolesti i nemaštini jesu deca. Kad vidimo njih da se smeju, sve nam je nekako lakše i imamo želju da živimo... - dodaje Desanka.
Božići žive od svega stotinak evra dečjeg dodatka. Veći deo tog novca potroše za lekove. Njihov život u memljivoj baraci nakraj Bosne piše istinsku dramu na koju, za sada, reaguju jedino čitaoci "Vesti" koji više od dve godine pomažu Božiće.
- Sve što imamo to su neki dobri ljudi u inostranstvu. Da nije njih, plašim se da bi ovaj naš brod odavno potonuo - kaže Gordan.
Gordan i Desanka boluju od istih bolesti koje zovu raznim imenima, a koje obično banu posle rata. Teške fizičke i psihičke traume, život u siromaštvu i svakodnevna borba za lek i koru hleba, učinili su da dvoje supružnika danas budu česti pacijenti Psihijatrijske klinike na Sokocu.
- Bolesni smo i svesni smo toga. Ne znamo šta da radimo? Ne znamo kuda ćemo sa decom, ne znamo kako ćemo u ovoj truleži dočekati još jednu zimu. Ne znamo ni od koga da tražimo pomoć, ali ne kratkoročnu. Plašim se da su nas ovde svi ostavili da crknemo ko miševi - očajnim glasom priča Gordan i priznaje da, umesto nekih lekova, često dohvati flašu sa rakijom.
Decu ne damo!U Centru za socijalni rad u Višegradu kažu da su svesni težine svih probema sa kojima se susreću Božići, ali da osim povremene pomoći u hrani i odeći nemaju drugih mogućnosti, a na predlog o preuzimanja staranja o deci, i upućivanju roditelja na duže lečenje, Gordan burno reaguje: |