Spasli me Bog i Crna Reka

Sa "travom" sam počeo u 16. godini, na heroinu sam bio skoro 10 godina, jedno vreme radio sam i za jednog poznatog dilera u Banjaluci, pa sam droge imao u izobilju i mogao sam da se "ubijam" bez ograničenja, ali Bog i Crna reka su me spasli. Moja majka sada je srećna, mirno spava u Banjaluci, povremeno me poseti, a mesečno i ja odem do nje - kaže Josip.
 

Pomaže drugim mladićima

- Mogu sve da radim u životu, mogu ako bi zatrebalo i žirovima da se hranim i spavam na drvetu, ali drogu, siguran sam, više nikad neću ni pogledati - kaže Joca, koji sada pomaže drugim mladićima, koji su tek pristigli u Crnu reku, da se oslobode zavisnosti i ponovo, kao i on, budu normalni mladići sa svojim snovima i planovima.

Bio sam na ivici života i smrti, jedne večeri, dok sam bukvalno umirao, u glavi mi se, ni danas ne znam otkuda, pojavila Crna reka o kojoj sam malo znao, mislim da mi je Bog došapnuo da treba da odem tamo, otišao sam zajedno sa majkom i ostao, primili su me očinski, savetovali, bodrili, učili i pomogli...

Mogu šta god hoće da pričaju o ocu Branku Peranoviću, bivšem upravniku centra, mogu da mu sude, ali svi mi koji smo ovde znamo da su on, sada otac Dejan Jakovljević i ostali u centru spasli na stotine mladih života, pa i moj - priča Joca i naglašava da najviše vremena provodi u molitvama, radu, čitanju i sportskim aktivnostima.

Razmišlja o ženidbi

- Trebalo bi već da idem iz Crne reke, ali o tome će odluku doneti otac Dejan Jakovljević, upravnik centra, možda je bolje da još ostanem ovde, sad je ovo moja druga porodica...

Ako i spakujem kofere, ne vraćam se u Banjaluku, kupiću neki plac ili kuću sa imanjem u ovom kraju, sviđaju mi se okolina Valjeva i Loznice, dovešću i majku, oženiću se, zasnovaću porodicu...

Poručujem svim mladim narkomanima da dok još za to ima vremena, stave prst na čelo, dobro razmisle i pokušaju da traže spas. Droga je pobediva, spasa uvek ima, ako ima i volje da se iz pakla izađe.

Neću da reklamiram Crnu reku, ne treba ovom centru nikakva reklama, ali od svega što sam probao, ovo mi je jedino pomoglo, možda će moj savet nekome koristiti - poručuje Vukadinović sa kojim smo razgovarali na sportskom terenu kraj Petrove crkve, gde je na fudbalskom turniru predvodio ekipu Crne reke.
 

Primio pravoslavlje   Ovde u Crnoj reci sam, bez ičije sugestije, svojom voljom i željom da se molim Bogu u obližnjem drevnom manastiru, zadužbini Svetog Petra Koriškog čudotvorca, iz katoličanstva prešao u pravoslavlje.   Možda to i nije vredno pomena, ali meni su molitve značile puno, moleći se sazreo sam kao ličnost i čovek, stabilizovao sam se, jednostavno postao jedan sasvim novi Josip - Joca Vukadinović - priča ovaj mladić iz Banjaluke.