Sirotinja na udaru države: Sud bedi ne veruje

Poslednji slučaj manifestovanja strogoće okončan je tragično. Srčani bolesnik Stevan Jovanov iz Novog Sada umro je na kućnom pragu kad mu je policija obila dvorišnu kapiju sa namerom da popiše imovinu.

Dvorište kuće u kome je umro Stevan Jovanov

Izvršitelj je došao jer je Stevanov sin Dejan dugovao 160.000 dinara za kupljene kompjutere! Očevo srce nije izdržalo to poniženje, a sin čak tvrdi da se advokat, kojeg je angažovao vlasnik komjuterske radnje, smejao kada je njegov otac pao, tvrdeći da je u pitanju blef.

- Otac nije imao veze s tim, to je bio moj dug i od toga nisam bežao. Prvu ratu za dug sam bio spremio, a sad sam za te pare kupio ocu posmrtno odelo. Bili su upoznati s činjenicom da je otac bio srčani bolesnik. Donedavno je držao klub Kućerak, ali su mu zelenaši uzeli sve. Pomogao je mnogim ljudima u Novom Sadu, da bi ovako završio - očajan je Dejan.

Milan Nikolić

Sociolog Milan Nikolić kaže da je očigledno da država ne žuri da se suoči sa najvećim problemima, već polazi od manjih, pa po pravilu stradaju mali ljudi koji nemaju novca i svoje probleme odlažu tako što ne plaćaju račune.

- Isteruje se čvrstina zakona na običnim građanima, jer je tako najlakše, a niko neće da ode kod Miškovića ili Beka i da kaže, ajde sada platite sve što dugujete državi, jer ste industrijsko zemljište pretvorili u stambeno i tako redom.

Nije sporno da svako mora da plati svoja dugovanja i račune, ne samo građani već i država koja je inače najveći dužnik. Ali, nažalost, sistem ima tendenciju da prvo udari tamo gde je najslabije, a to je sirotinja koja nema mogućnosti da se brani, a neće na tajkune koji imaju moć i skupe advokate.

Drugima pleni, a sam duguje

Zimus je objavljeno da je u 22 osnovna suda pokrenuto čak 2.294.675 postupaka zbog duga. Najmanje tri miliona Srba i njihovih preduzeća nije platilo struju, vodu, račune za grejanje, telefone, kreditne rate...

Iako među ovim dužnicima ima i onih kojima je to manir, jer im se neće, a ne zato što nemaju, mnogi su prisiljeni na eskiviranje obaveza prema javnim preduzećima zbog pukog siromaštva.

Ali u nedostatku socijalne karte ti građani su svedeni u istu ravan dužnika sa bogatim inadžijama i moćnicima, ili sa onim sudskim izvršiteljem iz Vranja koji dolazi da pleni imovinu sirotinji, iako sam, po raznim osnovama, duguje preko tri hiljade evra.

Životne priče osiromašenih građana, žrtava nemilosrdne tranzicije, kao da ne dopiru do odgovornih u državi koji jesu dužni da primenjuju zakon, ali jednako prema svima.

Tako se obični građani prisećaju kako su mediji prošle godine objavili da je najveći dužnik za porez na imovinu, preko 35.000 evra, vlasnik tri vile na Dedinju. Odavno je poznato da su najveći dužnici za neplaćene račune za struju upravo stanovnici ovog elitnog naselja u srpskoj prestonici. Ali čak i kada su radnici pokušali da preseku kablove, to im je onemogućeno fizičkom silom.

Iseljen na groblje

Žitelj Čačka Dragan Sretenović, iako samohran otac, zbog duga za avionsku kartu izgubio stan.

Živi i radi na groblju: Dragan Sretenović

On je sada sa svojim 12-godišnjim sinom, smeštaj pronašao tamo gde radi. A zaposlen je na lokalnom groblju, pa se uselio u upravnu zgradu. On i njegov maloletni sin spavaju u društvu nadgrobnih spomenika!

- Država je navikla još iz komunističkih perioda da ne brine o osećanjima građana, sve dok ne dođe vreme pred izbore.

Mi smo sada da nivou tranzicionog sistema opreza koji podrazumeva da se sa mnogo više opreza tretiraju bogati i moćni, nego siromašni i bespomoćni ljudi. Poznato je da mnogi bogataši duguju na ime obaveza prema državi ogromne pare, ali oni obiđu neke stranke i tišina zavlada oko njih - konstatuje Nikolić.

Vlast na strani poslodavaca

Kao iz nekih filmova crnog talasa ljudi su početkom godine sebi dočaravali slike vesti da će četvorici Čačana biti zaplenjeni stanovi zbog neplaćenih računa za grejanje, da bi na kraju slovo spalo na dvojicu vlasnika. Njihovi računi su bili preko 6.000, što je višestruko manje od tržišne vrednosti stana.

Čeka iseljenje: Ljubodrag Tadić

Ljubodrag Tadić je jedan od ove dvojice vlasnika i njegova porodica sa sinom, snajom i unukom i dalje je u istom dvosobnom stanu.

Juče nismo uspeli da stupimo u kontakt s njim, ali kada je pre izvesnog vremena govorio za "Vesti", predočio je da njemu Srbija, preko nekadašnje državne firme "Magnohrom" duguje na ime neisplaćenih plata mnogo više nego što je njegov dug za grejanje i da je spreman da ceo iznos njegovog potraživanja bude isplaćen Gradskoj toplani u Čačku.

Sociolog Srećko Mihajlović kaže da ove slučajeve plenidbe imovine uglavnom siromašnijim građanima treba posmatrati i kroz činjenicu da je Srbija kapitalistička država, a ne narodna ili radnička.

- Ova država zavisi od privredne moći privrednih moćnika i ona se prema njima odnosi u rukavicama. Ako pogledate socijalni dijalog, videćete da je država najčešće na strani poslodavca, dok se sa sindikatima najteže pregovara.

Očito je da država pokazuje svoju moć tamo gde je najlakše, ali kad treba da je ispolji protiv nekih magnata koji se u svom poslovanju ne drže slova zakona, nje nema. Pitanje je da li je to osobenost samo naše države, mislim da nije - kaže Mihajlović za "Vesti".