Zbog haških tužilaca Karadžiću kasne dokumenta
Rasprava je zakazana za utorak, 10. maj, a pored Karadžića i njegovog pravnog savetnika Pitera Robinsona (Peter), učestvovaće i predstavnici Venecuele, dok će pisane dokumente priložiti Ujedinjene nacije.
Karadžić je od Tribunala zatražio da Venecuelu i UN obaveže da mu dostave dokumente iz perioda rata u BiH, povezane sa delovanjem tadašnjeg venecuelanskog ambasadora u UN Dijega Arije (Diego Aria).
Arija će biti svedok optužbe na suđenju Karadžiću, optuženom za genocid u Srebrenici i još sedam opština u BiH. Ambasador Arija je 1993. predvodio delegaciju Saveta bezbednosti UN koja je obišla tu muslimansku enklavu na istoku Bosne.
Suđenje Karadžiću u prekidu je od 21. marta, a trebalo bi da bude nastavljeno 23. maja. Tu pauzu, sudije su odobrile kako bi Karadžić, koji se brani sam, mogao da prouči veliki broj dokumenata koje mu je, uz zakašnjenje, obelodanilo tužilaštvo.
Karadžić je u aprilu zatražio da ta pauza bude produžena za još osam nedelja, uz obrazloženje da mu je tužilaštvo tokom marta dostavilo još oko 100.000 stranica.
Po Karadžićevom predlogu, suđenje bi bilo nastavljeno tek u avgustu, posle redovne letnje pauze u radu Tribunala.
Pretresno veće o tom zahtevu odbrane još nije odlučilo. Sudije su do sada više puta ukorile tužioce zbog zakasnelog obelodanjivanja dokumenata.
Od početka, u aprilu prošle godine, suđenje Karadžiću je iz sličnih razloga - između ostalog i obelodanjivanja ratnih dnevnika komandanta VRS Ratka Mladića - bilo prekinuto tri puta - u avgustu, septembru i novembru prošle godine, najduže na mesec dana.
Bivšem predsedniku Republike Srpske, Tribunal sudi po optužnici za genocid u Srebenici i još sedam bosanskih opština: progon nesrba širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje pripadnika misija UN za taoce, 1992-95.
Narednih dana, u Hagu će biti nastavljeni i procesi penzionisanom generalu Vojske RS Zdravku Tolimiru, takođe optuženom za genocid u Srebrenici, te bivšim visokim policijskim zvaničnicima RS Miću Stanišiću i Stojanu Župljaninu, kojima se na teret stavlja progon nesrba širom RS 1992.