Komšija s bičem

Valentin Incko rođen je 22. maja 1949. godine u Klagenfurtu. Odrastao je u porodici Slovenaca iz Koruške. Njegov otac Valentin Incko bio je poznati kulturni i politički aktivista za prava lokalnih slovenskih manjina. Valentin mlađi završio je dvojezičnu osnovnu školu na nemačkom i slovenačkom jeziku u selu Sveče, u blizini Klagenfurta, te srednju školu za slovenačku manjinu. Studirao je pravo i strane jezike na univerzitetu u Gracu, sa težištem na ruskom i tadašnjem srpskohrvatskom jeziku.

Nakon toga studirao je na Diplomatskoj akademiji u Beču. Tečno govori engleski, francuski, ruski, češki, sva tri zvanično priznata jezika u BiH, dok su mu nemački i slovenački maternji jezici. Pasionirani je ljubitelj klasične i duhovne muzike. Ta ga je strast odvela u naručje supruge, operske pevačice, mecosoprana Bernarde Fink.

Rođena je u Buenos Ajresu, a poreklom je Slovenka. Imaju dvoje dece, sina Simona (23) i ćerku Valentinu (16). Bernarda i Valentin upoznali su se kada je njemu bilo 37 godina. Tada je radio u Njujorku za austrijsku misiju pri Ujedinjenim nacijama, a Bernarda je pevala za slovenačku manjinu u Klagenfurtu. On je o tome čitao u novinama i kada je video njenu sliku, kaže da mu je sve srce reklo. Napisao joj je pismo, telefonirao i polako se razvila romansa koja i dalje traje...
 

Ovaj bračni par tvrdi da nikada nisu bili tradicionalna porodica, jer dok se Valentin bavi važnim političkim pitanjima, njegova supruga nastupa u prestižnim svetskim dvoranama. Valentin kaže da se njihov život odvija na dva koloseka, koja se ukrštaju na raznim adresama. Zajednički ručak za njih je pravi luksuz, jer žive na minute.
 

- Na prvi pogled, to je komplikovano i faktički nemoguće. I zaista u nekom smislu živimo ciganski život, mada na jedan lep način. Da je supruga druge profesije, recimo doktorka ili učiteljica, bilo bi mnogo teže, jer bi bila vezana za Beč. Kao pevačica, ona mnogo putuje, može da me poseti, a ja mogu da odem na njen koncert. Ona je uspešna u svom zanimanju, a i ja možda u svom, i to se lepo uklapa. Drugi život ne poznajemo - kaže Incko.
 

Domom nazivaju kuću u Južnoj Austriji, tačnije u Koruškoj, u rodnom selu Valentina Incka.

- Tamo je srce. Tamo smo zajedno. Naučili smo da uživamo, ali ne u kvantitetu nego u kvalitetu porodičnog života.
 

U kući Inckovih govori se isključivo slovenački jezik i rado i često se slušaju Bernardine pesme. Valentinu su mnoga njena izvođenja draga, ali ipak izdvaja dva koja najviše voli.
 

- To je Božićni oratorijum od Baha i njena zaista fantastična ploča sa argentinskim pesmama. To su lepe i snažne pesme iz njene domovine - kaže Incko.
 

Na privatni život visoki predstavnik međunarodne zajednice nema zamerki, a i na poslovnom planu nikada nije bilo većih problema. Valentin je u austrijsku diplomatiju ušao 1974. godine. Od 1974. do 1978. bio je zamenik direktora UNDP u Mongoliji, a potom u Sri Lanki. Na dužnost u Savezno ministarstvo za spoljne poslove u Beču stupa 1981. godine, gde je u nekoliko navrata obavljao više funkcija.

Od 1982. do 1986. radio je kao ataše za kulturu i štampu u Ambasadi Austrije u Beogradu. Iste godine postao je predstavnik Austrije u UN, u Njujorku. Od oktobra do decembra 1992. bio je šef misije Oebsa u Novom Pazaru. Za prvog posleratnog ambasadora Austrije u BiH imenovan je 1996. u Sarajevu, gde je proglašen za počasnog građanina, a ostaje na dužnosti do 1999. godine.

Od 20. januara 2005. Incko je ambasador Austrije u Sloveniji. Danas je visoki predstavnik za BiH. Vrlo malo vremena provodi van svog kabineta na petom spratu, do kojeg nikada ne ide liftom.
 

Ovaj austrijski diplomata slovenačkog porekla vrlo dobro poznaje ovdašnje narode, kulture i jezike. Rado se seća i Beograda, beogradskih prijatelja, druženja u Klubu književnika i obilazaka manastira. Sa ponosom ističe da je imao donatorsku kartu za izgradnju Bogoslovskog fakulteta sa rednim brojem četiri i potpisom patrijarha Germana.
 

Ipak, kontakt sa Bosnom i Hercegovinom je obeležio ceo njegov život.
 

- Prijateljstva koja sam tu stekao nikada neće prestati. Imam i prijatelje u Sandžaku, jedan od njih je Rasim Ljajić. Znam ga 18 godina. Ljudi u BiH veoma su specifični, oni su najveće bogatstvo ove zemlje. Bosanci i Hercegovci su za mene uvek bili Evropljani i svetski građani. Oduševio me je, između ostalog, koncept komšiluka. Divne trenutke proživeo sam sa Bošnjacima i Srbima u opštini Stari grad, u Republici Srpskoj, na Hreši. Ljudi su tamo izuzetno prijateljski raspoloženi - ističe Incko.
 

Da li će biti prijateljski raspoloženi i ako im zabrani ili poništi dugo najavljivani referendum?