Zbog nemara, Crnogorci ostaju bez plaže

To je rezultanta nespremnosti da se sagleda problem, ali i saznanja da treba uložiti velika sredstva, koje Crna Gora nema, da bi se sanirale ove posledice. Osim monitoringa, time se čak ne bavi ni Javno preduzeće za upravljanje morskim dobrom, navodi nemački radio.

Stručnjaci ističu da je proces nestajanja plaža dobio ubrzanje poslednjih godina zbog ljudske pohlepe i neznanja. Tako je, na primer, već golim okom vidljivo sužavanje prekrasne peskovite plaže na Adi Bojani, kod Ulcinja, čija širina na pojedinim mestima više ne prelazi deset metara, a ranije je iznosila pet puta više! Izvršni direktor ekološke organizacije "Zeleni korak" Dželal Hodžić za Dojče vele je kazao da je "za poslednjih, najviše šest godina, nestalo petnaestak metara plaže na Adi Bojani".

"Ovaj proces je zahvatio i susednu Veliku plažu, iako se na njoj manje to primećuje, zbog njene dužine", dodao je on.

Sličan proces je nešto usporeniji na budvanskoj rivijeri. Tako je čuvena plaža Mogren u proteklih sedam decenija smanjena za trećinu, baš kao i plaže u Sutomoru i Petrovcu. Razlozi za to su smanjenje sedimenata koje donose reke i potoci, kao i betonizacija obale.

"Eklatantan primer za to je plaža Guvance, između Budve i Bečića, u nekada najlepšoj uvali budvanske rivijere. Bila je to peščana plaža koja je imala u zaleđu maslinjak i borovu šumu, a pogled na budvanski Stari grad", rekla je ekološki aktivista iz Budve Jasna Vukićević.

"Plaža Guvance je nestala pod teretom nelegalne gradnje na Zavali, maslinjak i borovi su sasečeni, a beton tzv. vila doseže do plićaka! Već nekoliko godina čak i tako betoniranoj uvali je nemoguće prići, jer je prilaz zabranjen zbog opasnosti od nezavršenih građevinskih radova", rekla je Vukićevićeva.

Stručnjaci smatraju da je krajnje vreme da se prestane sa betonizacijom plaža i obale kako bi se zaustavila erozija na tom prostoru, te pozivaju na preduzimanje niza drugih konkretnih mera, bez obzira koliko bi to moglo da bude skupo.