Vratili ste mi želje, volju, nadu...

Ići ću u Igalo: Danilo Jovanov sa bratom, Nebojšom Cvetkovskim i njegovim ocem

Stoga i donacije stižu jedna za drugom, naročito posle zemljotresa kada je nesrećni mladić ostao zarobljen između četiri zida u višespratnici koja nema rampu za kretanje invalidskih kolica.

Donacija o kojoj danas pišemo imala je dug i neobičan put na kojem se početnih 1.300 američkih dolara uvećalo za 150 evra pre nego što je stiglo do Danila.

Sve je počelo u Čikagu. Naš čitalac Duško Pavlović, preko firme "Beograd net market" organizovao je akciju među zaposlenima i mušterijama. Prikupljeno je 1.300 američkih dolara i novac je doneo u Kraljevo Duškov sestrić Nebojša Cvetkovski, koji takođe živi u Čikagu. Danila i njegovu porodicu posetio je trećeg dana Uskrsa.

Po dolasku iz Amerike, najpre je otišao u rodnu Bijeljinu da sa rodbinom proslavi ovaj veliki hrišćanski praznik. Njegovi roditelji, otac Nenad i majka Vesna, takođe su dali prilog za donaciju koju je Nebojša trebalo da odnese u Kraljevu. O tom putu pričao je i svojim prijateljima, a kada su saznali za razlog bilo je i onih koji su poželeli da se priključe humanim zemljacima i novčanim prilogom pokažu da ni oni nisu ravnodušni na muke mladog Kraljevčanina. Tako je Miloš Stevanovć priložio 100 evra, a 50 evra Radmila Gajić, prijateljica iz Brčkog.

Danilo Jovanov, kao i njegova porodica bili su istinski potreseni posetom dokazanih humanista.

- Ovo je treća donacija koju dobijam zaslugom Duška Pavlovića od zemljotresa. Ne znam da li sam više potresen ili oduševljen... Naravno, najviše sam mu zahvalan što misli na mene i organizuje prikupljanje pomoći koja mi je više nego dobro došla. Istu zahvalnost osećam i prema svima koji su dali novčani prilog... - govorio je uzbuđeno Danilo, ne skidaući pogled sa dragih gostiju Nebojše Cvetkovskog i njegovog oca Nenada.

Tema za razgovor bilo je na pretek. Ipak, najviše se pričalo o Danilu, o prošlosti koja je tako mnogo obećavala, tmurnoj sadašnjosti i neizvesnoj budućnosti.

- Od dana kada su novinari "Vesti" ušli u našu kuću, osetio sam se ponovo živim. I da nije bilo materijalne pomoći vaših čitalaca, taj osećaj bio bi dovoljan za zahvalnost do kraja života. Međutim, oni su mi omogućili da počnem polako da se oporavljam. Najveći problem su mi dekubiti. Sada mogu sebi da priuštim sva sredstva za negu i lečenje, ali ove rane izuzetno teško zarastaju. Istina, imam vremena na pretek, sada i dovoljno novaca, tako da čim se dekubiti zaleče i budem sposoban za putovanje moći ću da planiram rehabilitaciju u Igalu - rekao je Danilo Jovanov, potvrdivši da se u tom izmučenom telu skriva duh sportiste i da je u njemu ima još snage, iste one kojom je uspeo da se služi rukama uprkos činjenici da su povrede kičme bile toliko teške da su dovele do kvadriplegije.