Turska se vraća na Kosovo

 Odlazak iz baze u blizini Uroševca najavio je krajem marta američki ambasador u Prištini Kristofer Del, a srpski vojni teoretičari i analitičari ne isključuju mogućnost da se u taj vojni kompleks usele baš Turci.

Ovakav scenario, prema rečima, bivšeg komandanta Združenih snaga bezbednosti na jugu Srbije generala Ninoslava Krstića, ne zvuči kao "prazna priča", a naročito ne posle američke zvanične najave.

- Nema dileme da Amerikanci idu. U vojnoj bazi je ostalo još stotinak ljudi koji će, koliko znam, otići do kraja godine - kaže Krstić.

Turska je, prema njegovim rečima, američki saveznik, a ta veza je možda i jača nego sa Evropskom Unijom, gde Turci već godinama pokušavaju da uđu, ali bezuspešno, pa već slove za večitog kandidata.

- Balkan je očito stalna žrtva interesa velikih sila, i tu sudbinu ni sada neće izbeći. Ulazak novih stanara sa istoka bio bi loš za Srbiju, a još gori za Kosovo i Metohiju. Širiće se uticaj islama, a time Ankara dobija direktnu teritorijalnu vezu sa Sandžakom preko Kosova, što je put zelene transverzale koja od ove maloazijske države vodi preko Makedonije, Kosova i Srbije sve do Sarajeva - ističe vojni stručnjak.

Ulazak Turske u američku vojnu bazu na Kosovu logičan je i prema mišljenju programskog direktora Međunarodnog instituta za bezbednost Zorana Dragišića koji smatra da je objašnjenje američkog ambasadora Dela da je Bondstil finansijski teret za SAD samo izgovor.

- Priča se da je Balkan ustupak Turskoj zbog neulaska u EU , pa se čuje i da su SAD raspoložene da puste Tursku kao svog najvećeg vojnog saveznika i ostvare kontrolu na ovom delu Evrope, a nasuprot EU - otkriva Dragišić kako ova 17.

ekonomija na svetu treba da postane najvažniji privredni, politički i ekonomski faktor na Balkanu.

On kaže da je interes Ankare jasan, ali kako je naveo, i Srbija mora da ima, a nema, isto tako jasnu nacionalnu i državnu strategiju da bi neke svoje interese sprovodila uz pomoć Turske, a neke bez nje.

Bivši direktor Vojno bezbednosne agencije Momir Stojanović takođe ukazuje da je Balkan kompenzacija Turskoj, i to zbog protivljenja Nemačke da ova država uđe u EU.

On smatra da je povlačenje SAD iz Bondstila, gde je u okviru NATO snaga bio i turski kontingent, realnost s približavanjem kraju pregovora Beograda i Prištine.

Ruska podrška Ankari Ninoslav Krstić je podsetio da je SAD u svojevrsnom ratu sa islamskim svetom, a Turska je im je saveznik. - Amerika ih uključuje u ovo područje koje im više nije toliko interesantno. Turski interes povratka je širenje na evropski kontinent, gde živi dosta Turaka, a prvenstveno u Nemačkoj i Francuskoj. Rusija nema ništa protiv, s obzirom na dobre odnose sa Ankarom, zbog muslimanskog življa u bivšim državama SSSR-a i povremenih problema sa terorizmom koji iz nekih od tih zemalja dolazi - objasnio je Krstić.

- Amerikanci će se dislocirati u baze u Bugarskoj, Rumuniji i Turskoj da bi se približili Bliskom istoku i Kaspijskom basenu. Mislim da odavde neće potpuno otići, već bi nekom mogli da prepuste primat - kaže Stojanović koji ne isključuje mogućnost da to bude Turska.

Jubilarni povratak? Bondstil, koji se prostire na 600 hektara i ima više od 250 raznih objekata, Amerikanci su gradili zajedno sa Turskom, a izgradnja je koštala 400 miliona dolara. "Vesti" iz diplomatskih izvora saznaju da bi turski "veliki povratak" trebalo da se desi u jesen iduće godine, odnosno na stogodišnjicu od njenog proterivanja sa Balkana 1912. godine.

Opasnost za Srpsku

Momir Stojanović i Zoran Dragišić se slažu da bi jačanje turskog uticaja na Balkanu moglo da se negativno odrazi na Republiku Srpsku. Stojanović prvenstveno izražava bojazan zbog pristrasnosti na štetu Banjaluke i RS.

- Oni dolaze i zbog investicija i privatizacije, ali ne mislim da je jačanje turskog uticaja dobro za naše državne vitalne interese zbog mogućeg uticaja na neka politička rešenja u Sandžaku i BiH, odnosno prema RS - ukazuje Stojanović.
Dragišić kaže da bi Srbija zbog RS morala da što pre sa Hrvatskom koja brine o svojim sunarodnicima u Federaciji BiH da definiše zajednički strateški cilj zbog interesa Srba i Hrvata u BiH.

- Veliko pitanje je RS i moramo dobro da razmislimo. Naravno, o tome treba da razgovaramo sa Vašingtonom, ali i Ankarom, da dobro trgujemo i istrgujemo u korist sunarodnika preko Drine. Kosovo je već zamrznuti konflikt, a bojim se da brzo može da se otvori u RS - upozorava ovaj vojni analitičar i ističe da uticaj Turske na Balkanu Srbija ne može da smanji, ne samo zbog njenog saveznika SAD, već i što je Turska sila čiji je samo jedan grad Istanbul, po stanovništvu više nego duplo veći od Srbije.