(Ne)prijatelji stari, gde ste?

Kad se pomene Jugoslavija uvek proradi nostalgija, a među najvećim nostalgičarima su sportisti. Danas, 20 godina posle raspada zajedničke države i poslednjeg jugoslavenskog prvenstva u fudbalu, hrvatski portal jutarnji.hr na zanimljiv način bavio se temom šta se dešava sa članovima nekadašnje "velike četvorke" u fudbalu - Crvenom zvezdom, Partizanom, Dinamom iz Zagreba i splitskim Hajdukom.

Šta je ostalo od fudbalske velike četvorke? Čeka li priča o suparništvu elitnih klubova, poput zamrznutog embriona, bolja vremena da bi se ponovo razmahala ili je pokušaj oživljavanja fudbalskih (ne)prijateljstava zapravo mamuzanje mrtvog konja? I šta o svemu misle fudbalski insajderi i nekadašnji akteri velikih derbija?

Tema "Velika četvorka" u proteklih desetak godina povremeno bi osvanula u štampi. Povod njenom podgrevanju najpre je bila restauracija zajedničkog košarkaškog takmičenja kroz regionalnu NLB ligu, drugi put su to bile inicijative za rukomentno ili vaterpolo udruživanje, treći put činjenica da su nam nacionalne lige 20 godina kasnije pomalo autistične, da se publika ne može naterati na tribine ni pod pretnjom oružja, da su klubovi hronično dekintirani i osuđeni na životarenje. 

"Velika četvorka" se 1991. razišla kao društvo važnih kontinentalnih igrača. Zvezda je upravo osvojila evropsku krunu, Hajduk je sredinom osamdesetih igrao velike evropske utakmice, a Zajec i Kuže su na prelazu dekade u Dinamu okupili sjajnu generaciju koja je trebalo da postane konkurentna u evropskim okvirima. Prema kriterijumima Međunarodnog instituta za fudbal, ta četiri kluba su u međuvremenu završila u podrumu evropskog fudbala. Na listi iz januara 2011. najbolji je Dinamo (74. klub sveta), sledi Partizan (106), Hajduk je 147, a Crvena zvezda tek 297. na planeti. 

Za minulih 20 godina hijerarhija ne samo da je narušena, nego su u igru uleteli i neki novi regionalni igrači poput Maribora, koji se kotira kao 106. klub na ovoj listi. Pojavila su se i reformirana takmičenja UEFA kao sportski i finansijski pojas za spasavanje svim ambicioznijim i jačim klubovima, a organizovane navijačke grupe odonda su zaživele kao male paramilicije koje se nakostreše na najmanji spomen zajedničkog takmičenja.

Zato i sagovornici s desetinama velikih derbija u nogama konsenzualno zaključuju: takvo takmičenje nikome ne treba, bolje je da umre ta vrsta nostalgije.

Dinamo - Od nacionalnog ponosa do porodičnog biznisa

Posle ultimativnog poniženja i potonuća u ligu za bedaka 2005. godine Dinamo je pretplaćen na titulu hrvatskog prvaka. Vahid Halilhodžić vodi "modre" do šestog uzastopnog (od 1991. ukupno trinaest) naslova, s velikim izgledima da u trofejnu riznicu istovremeno pohrani 11. Kup u samostalnoj Hrvatskoj.

MARKO MLINARIĆ, DINAMO: Zasad nije opcija, ali... - Uživao sam u tim utakmicama, posebno protiv Zvezde i Hajduka. Koncentracija najboljih igrača iz bivše države i uvek puni stadioni bili su garancija spektakla. Danas mislim da se najpre treba okrenuti domaćim ligama, njihovom boljem brendiranju, ali ne bih unapred otpisao ni mogućnost tzv. regionalne lige ako se promene okolnosti i ako ljudi promene način razmišljanja. To zasad nije opcija, ali u budućnosti bi možda trebalo organizovati nekakvu štih-probu.

Dinamo je u međuvremenu postao poznato lice u grupama Lige Evrope, ali u toj "Ligi šampiona za siromašne" redovno zapinje na istoj stepenici.
Novac i gde s njim:

"Kažete da Dinamov budžet nadmašuje 30 miliona evra? O tome Partizan može samo da sanja", komentariše Ivan Ćurković.

Označen kao projekt od posebne državne, a zatim i gradske važnosti, Dinamo je u poslednjih 20 godina zatrpavan novcem poreznih obveznika. Kada se razmahao trgovački talenat Zdravka Mamića, finansijski potkovan klub otišao je korak dalje i ušao u "high-societdž" krugove. Izvesno je da će zbog krize proračun "modrih" u dogledno vreme stagnirati, ali će i dalje biti najmanje dvostruko bogatiji od Hajduka, Zvezde i Partizana.

Stil i identitet:
Koncept nacionalnog pokreta se potrošio i prepustio mesto modelu porodičnog biznisa. Prvih sedam, osam godina samostalnosti pater familias je, kakva koincidencija, ujedno bio i državni poglavar. Poslednjih desetak godina glava maksimirske " la famiglie " je trgovac farmerkama, drvnom galanterijom i posrednik živim fudbalerima, tj. menadžer. Uprkos navodnom međunarodnom ugledu, izrazito nepopularan među Dinamovim navijačima i najzaslužniji za prazne tribine.

Hajduk - Sve prazno, blagajna, vitrine, igračko vrelo

IVICA ŠURJAK, HAJDUK: Proći će još mnogo godina - Rado se sećam derbija velike četvorke, pogotovo na Starom placu, gde smo prilično lako dobijali sve rivale, osim možda Partizana, koji je tada bio najžilaviji. Verujem da bi takve utakmice i danas zadržale visoku gledanost, bile bi magnet za 40.000 navijača, ali odgovornost je prevelika, a ratne su rane još sveže. S tom pričom definitivno ne treba žuriti, biće nam potrebne još godine i godine...

Sa šest naslova hrvatskog prvaka i pet osvojenih kupova, Hajduk iz ove dvadesetogodišnje tranzicijske priče izlazi kao trofejna žrtva. Posle dve titule u direktorskoj eri Igora Štimca "bijeli" su godinama lutali bespućima rezultatske neozbiljnosti sve do lanjskog osvajanja kupa. Solidne jesenje partije u Ligi Evrope bile su nagoveštaj ozbiljnog buđenja, ali posle prodaje Ibričića i Strinića ekipa se pod vođstvom nedoraslog trenera brzo vratila u poznato depresivno raspoloženje.
Novac i kako se neuspešno pretvoriti:

Hajduk nije uživao ogromnu gradsku podršku, ali je zato na svojoj strani imao najdražeg navijača u osobi premijera koji je doktorirao na isisavanju novca iz javnih poduzeća i upumpavanju istog na razne adrese, pa tako i u Hajduk. Majstorskim rukopisom doktora Ive ispisan je i nacrt klupske konverzije, koji je posrnulog velikana gurnuo u neoznačeno minsko polje iz kojeg sada grozničavo pokušava da izađe. Dok ne pronađe titulara s dovoljno dubokim džepom, klub će se krpiti finansijskim ad hoc rešenjima kao što je prodaja najboljih igrača usred sezone.

Stil i identitet:
Hajdukov dugogodišnji trademark "lokalna jezgra plus nekoliko pojačanja sa strane" više ne daje prave rezultate. Neki regionalni biseri (Modrić, Perišić, Livaja) prošli su kroz prste skautima, a beskrajno se improviziralo u regrutovanju pojačanja. Hajduk je jesenas bio zanimljiv, a danas igra staromodno kao da mu je 100 godina. Navijači verno prate tu krivulju, od delirične proslave rođendana do poternica za igračima na splitskim ulicama.

Partizan - Zemunelo i milionski džek-pot

U proteklih 20 godina crno-beli su osvojili 11 titula državnog prvaka i šest kupova, nametnuvši se u večnom rivalstvu sa Zvezdom kao jači i pametnije vođen klub. Svoju dominaciju overili su s dve ulaznice za Ligu šampiona, gde su, doduše, uglavnom skupljali autograme zvezda iz glamuroznijih liga, ali su usput inkasirali milionski jack-pot.

IVAN ĆURKOVIĆ, PARTIZAN: Irealna nostalgija - Ta vrsta nostalgije je pomalo irealna, uopšte nisam siguran da bi utakmice velike četvorke punile stadione. Čak i da grešim, ne vidim zbog čega provocirati opsadno stanje kakvo u Beogradu imamo na dan derbija Partizana i Zvezde, kada red čuva pola državnog aparata. Sve se u proteklih 20 godina promenilo: drugačiji su mediji, pojavile su se kladionice, UEFA je promenila koncept svojih takmičenja i nagrađuje učesnike velikim novcem. Mislim da bi Liga šampiona u promenjenim okolnostima trebalo da bude prioritet našim klubovima, kao što je reprezentacijama prioritet učestvovanje na velikim takmičenjima.

Premda mu grad locira minimalna sredstva, Partizan vrlo pristojno živi i dobro plaća. Klub je u Zemunu sagradio sopstveni moderan centar Teleoptik ( Zemunelo), po čemu je avangarda u poređenju s ostatkom velike četvorke. Finansijsku konstrukciju u 70-postotnom odmeru zatvara prihodima od transfera. Tinejdžerski tandem Tošić-Ljajić prodat je 2009. Mančester Junajtedu za 16,5 miliona evra, crnogorski njunderkind Jovetić posle je otišao u Fiorentinu za osam miliona, ove zime brazilski napadač Kleo skrasio se u Kini za 3,5 miliona. Plasman u Ligu šampiona doneo je klubu najmanje sedam miliona evra.

Stil i identitet:
Jugoslovenski DNK kluba ustuknuo je pred naletima nacionalističke retorike, "grobari" se danas trude da se predstave kao Srbi s dna kace. Mada su u rivalskom slengu nekada slovili za "franjevce", što je aluzija na Tuđmanove dane u klubu, danas se naslađuju nad podatkom da je za kormilom ljutog rivala Hrvat Prosinečki. Ako zanemarimo navijački kolorit, klub je zadržao kosmopolitsku notu, dovodio je inostrane trenere i pojačavao se igračima iz crne Afrike.

Crvena zvezda - Evropski prvak opterećen dugovima i suđenjima

Iz procesa razdruživanja Zvezda je 1991. godine izašla bogatija za 18 titula jugoslavenskog prvaka. U proteklih 20 godina klub se okrenuo novom tematskom izazovu, skupljanju kupova (osvojili 11), dok sa šest titula državnog prvaka debelo zaostaje za gradskim rivalom. Ekipa s napadačkim tandemom Pantelić-Žigić nakratko je prekinula dominaciju, da bi u poslednje tri godine Partizan ponovo uspostavio šampionski monopol u Srbiji.

"Stogodišnja" vladavina Dragana Džajića i njegovih saradnika Zvezdi je donela titulu evropskog prvaka, ali i značajne finansijske dubioze. Spekuliše se da je klub danas dvadesetak miliona evra ispod površine, uprava na čelu s bivšim igračem Vladanom Lukićem prihvatila se teškog posla - kako sanirati dugove i usput pojačati ekipu. Korak po korak, mlada nomenklatura ipak napreduje. Zaradom od transfera, doduše, klub debelo zaostaje za Dinamom i Partizanom, centarfor Lekić najunosniji je posao u poslednje vreme (prodat Osasuni za 2,5 mil. evra), ali Zvezdino ime i dalje zvoni u svetu. Dokaz tome je ulazak globalnog igrača Gazproma u red velikih sponzora.

Stil i identitet:
U fudbalskom smislu, pod uslovom da Žuti uspe, ekipa će postati balkanska replika Barselone, 4-3-3, puno kombinatorike, lepršavosti i šarma. A u prenesenom značenju Zvezda nastavlja da forsira imidž turbo srpskog kluba. Na američkoj turneji prošlog leta društvo nije zaboravilo da obiđe spomenik Draži Mihailoviću i popu Đujiću u Libertsvilu.

DRAGAN DŽAJIĆ, CRVENA ZVEZDA: Bilo je lepo dok je trajalo - Uživao sam igrajući u velikim derbijima, pogotovo onim s Dinamom i Hajdukom, manje s Partizanom, jer su crno-beli u to vreme patili od Zvezdinog kompleksa i uglavnom smo lako s njima izlazili na kraj. Bilo je dobro i lepo dok je trajalo, ali nisam siguran da ta priča ima perspektivu, promenile su se okolnosti u svetskim razmerama i ne vidim načina da te utakmice dođu do nekog visokog nivoa. Primer košarke? Fudbal je mnogo popularniji i masovniji sport, ne može se porediti s košarkom u kojoj se utakmice igraju pred dve, tri hilade gledalaca.