Mornaričke "foke" ubile Bin Ladena
“Prošle nedelje procenio sam da imamo dovoljno informacija da preduzmemo akciju i odobrio sam operaciju da se uhvati Osama Bin Laden i privede pravdi. Danas je po mom naređenju izvedena ciljana operacija na taj objekat u pakistanskom gradu Abotabadu”, rekao je predsednik SAD.
|
DNK dokazao ubistvo Bin Ladena
Mediji pustili lažnu sliku Bin Ladena
Kako je ubijen Osama Bin Laden?
|
Prema njegovim rečima, “mali tim Amerikanaca izveo je operaciju uz izuzetnu hrabrost i sposobnost” i niko nije povređen.
"Vodili su računa da izbegnu civilne žrtve. Posle pucnjave, ubili su Bin Ladena i preuzeli njegovo telo", rekao je Obama.
On je rekao da je Amerikance do mesta gde se skrivao Bin Laden dovela saradnja sa Pakistanom.
Ubistvo Bin Ladena, prema oceni američke državne sekretarke Hilari Klinton, dokazuje da Al Kaida ne može da porazi SAD. Ona je pozvala pripadnike te terorističke mreže da se okanu nasilja i vrate u društvo.
Hilari Klinton smatra da Bin Ladenova smrt predstavlja prekretnicu u ratu protiv terorizma, ali naglašava i da "borba da se zaustavi Al Kaida i njeno terorističko udruženje" nije završena.
Američka državna sekretarka je dodala i da operacija pronalaženja i likvidacije Osame bin Ladena, skoro 10 godina posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine, ukazuje da ta zemlja nikad neće prekinuti potragu za pravdom.
Akcija egzekucije: Helikopterski napad na luksuzno zdanje
Akciju u kojoj je u luksuznom kvartu Bilal u pakistanskom gradu Abotabadu, 100 kilometara od Islamabada, ubijen Osama Bin Laden - izveo je tim od šest pripadnika specijalnih jedinica američke mornarice (Navy SEALs), javljaju jutros američki mediji pozivajući se na izjave zvaničnika administracije u Vašingtonu.
Operacijom je komandovao lično Leon Paneta, šef američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), a izvedena je u saradnji ove organizacije i Zajedničke komande za specijalne operacije.
Patrola u Abotabadu
Mediji u SAD javljaju da su akciju su izvela četiri američka helikoptera, koja su "upala" u Bin Ladenovu rezidencju između 1.30 i 2 sata, u noći između subote i nedelje. Prema drugim izvorima, u akciju je bilo uključeno 20 do 25 pripadnika jednica za specijalne operacije.
Helikoprteri su poleteli iz vazduhoplovne baze Gazi na severozapadu Pakistana, gde su smeštene američke trupe koje su pomagale u odbrani od velikh poplava 2010. godine, saopštili su pakistanski zvaničnici.
Bin Laden pogođen u glavu
Jedan od svedoka iz Abotabada rekao je da su Bin Ladenovi saborci otvorili vatru na helikoptere sa krova kuće u kojoj se krio vođa Al Kaide.
Kada su Amerikanci upali u kuću, započela je razmena vatre sa Bin Ladenom i njegovim ljudima i tom prilikom su ubijeni i on i svi oko njega. Isti izvori tvrde da je i Bin Laden pucao iz svog oružja pre nego što je ubijen hicem u glavu.
Naređenje: Ubijte ga!
Američki specijalci imali su naređenje da ubiju vođu Al Kaide, a ne da ga uhvate.
"Ovo je bila operacija za zadatkom da meta bude ubijena", rekao je zvaničnik američke organizacije za nacionalnu bezbednost koji nije želio da bude imenovan.
On je jasno stavio do znanja da nije postojala namera da Bin Laden bude uhvaćen živ u Pakistanu. Oboren američki helikopter? Pojedini izvori navode da je jedan američki helikopter uništen u sukobu, iako zvaničnici iz SAD tvrde da je on oštećen, ali ne i uništen, već su ga kasnije uništili sami Amerikanci.
Pakistanski vojnici uklanjaju ostatke olupine američkog helikoptera
Kako je potvrđen Bin Ladenov identitet?
Pre nego što je ubijen, Bin Laden je identifikovan od strane američkih vojnika na osnovu metode prepoznavanja lica, a zvaničnici su odbili da daju informacije da li je po pogibiji urađen i DNK test koji bi potvrdio te informacije.
Telo Bin Ladena preuzeli su Amerikanci i potvrdili njegov identitet.
Ubijen Bin Ladenov sin i još tri osobe
Kako je uhvaćen Bin Laden?
Američke snage uspele su da dođu do Bin Ladenovog skrovišta pošto su više od četiri godine pratile jednog od njegovih kurira, u koje je Bin Laden imao najviše poverenja, preneo je Rojters.
Zvaničnici su saopštili su da su kurira identifikovali muškarci koji su uhapšeni posle terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine.
"Zatvorenici su identifikovali tog čoveka kao jednog od nekolicine kurira u koje je Bin Laden imao poverenja. Oni su sugerisali da bi on (kurir) mogao da živi sa Bin Ladenom ili da ga ovaj štiti", kazao je neimenovani zvaničnik američke administracije na brifingu za novinare u Vašingtonu.
Američke vlasti otkrile su u avgustu 2010. godine da taj kurir živi sa bratom i porodicom u neuobičajeno jako obezbeđenom objektu.
Prema tvrdnjama istog američkog zvaničnika, kurir i njegov brat su među ubijenima u prepadu.
"Kada smo videli kuću u kojoj su braća živela, bili smo šokirani (...) Krajnji zaključak naše analize je da se u uporištu nalazila teroristička meta najvišeg značaja. Stručnjaci koji su se bavili ovom problematikom godinama su ocenjivali da postoji velika mogućnost da je terorista koji se tu krije Osama bin Laden", rekao je drugi neimenovani američki zvaničnik, a prenela agencija Rojters.
Prema rečima nadležnih iz obaveštajnih službi, ključni proboj u informacijama koje su dovele do otkrića lokacije na kojoj se krije Bin Laden, došao je posle hapšenja jednog istaknutog člana Al Kaide poreklom iz Indonezije baš u Abotabadu.
Živeo luksuzno u gradu, a ne u planinskoj pećini
Zgrada, koja se nalazi 60 kilometara severno od Islamabada, izgrađena je 2005. godine i ima osam puta veću kvadraturu od obližnjih objekata.
Spoljni zidovi kuće bili su opasani bodljikavom žicom, ulaz je bio ograničen sa dve sigurnosne kapije, a ukućani su spaljivali otpad i nisu ga odlagali kao njihove komšije izvan objekta.
Kuća je imala nekoliko prozora i terasu ograđenu zidom visokim 2,1 metar, naveli su zvaničnici.
Interesantno je da je vrednost objekta procenjena na oko milion dolara, ali da u njoj nije bilo telefonskih niti Internet veza.
Navodna lokacija sukoba u Abotabadu
Grad Abotabad, u kojem je ubijen Osama bin Laden, je popularno letnje odmaralište, smešteno u dolini okruženoj zelenim brdima u blizini pakistanskog dela Kašmira.
U svim američkim medijskim izveštajima ističe se da se Bin Laden nije krio, kako se verovalo, u nekoj udaljenoj planinskoj oblasti, već u relativno naseljenoj oblasti, stotinak kilometara od pakistanske prestonice Islamabada.
Takođe se primećuje da se nije skrivao ni u kakvoj pećini, već u velikoj skupoj kući, okruženoj ogradom visokom preko dva metra, u stambenoj četvrti Abotabada, grada od oko 90.000 stanovnika.
Pakistanska vojska znala gde je Bin Laden?
Posebno čuđenje Amerikanaca izaziva to što je Abotabad mesto u kome su smeštene tri puka pakistanske vojske sa više hiljada pripadnika.
Otkriće da se vođa Al Kaide krije u tom mestu nedaleko od glavnog grada Pakistana postavlja pitanje kako je on izbegao hvatanje i da li je moguće da vojska Pakistana nije znala gde se on skriva.
Američke obaveštajne procene prethodno su navodile da je najverovatnije mesto prebivanja Bin Ladena severozapad Pakistana i granica sa Avganistanom, gde mu utočište pružaju plemena koja kontrolišu taj region zemlje.
Ko je stvarno ubio Bin Ladena?
Pakistanski bezbednosni zvaničnici saopštili su da su Bin Ladena ubili pripadnici CIA udruženi sa pakistanskim snagama.
"Ovog jutra predsednik (Barak) Obama pozvao je telefonom predsednika (Pakistana Asifa Alija) Zardarija da bi izrazio zahvalnost za uspeh operacije u kojoj je ubijen Osama bin Laden", saopštilo je pakistansko Ministarstvo inostranih poslova.
"Al Kaida je objavila rat Pakistanu. I izvela nebrojene terorističke napade u kojima su nastradale hiljade nedužnih Pakistanaca, muškaraca, žena i dece", ističe se u saopštenju.
U leto 2007. godine sledbenici Bin Ladena i saveznici Al Kaide, avganistanski talibani, objavili su "džihad" ("sveti rat") Islamabadu zbog njegove podrške Vašingtonu u ratu protiv terorizma.
U saopštenju pakistanskog ministarstva navodi se da je više od 30.000 ljudi u proteklih nekoliko godina poginulo u napadima talibana, a da je oko 5.000 pripadnika snaga bezbednosti izgubilo život u borbama protiv Al Kaide i sa njom povezanih organizacija.
Predstavnici američkih vlasti, međutim, bez dvoumljenja kažu da su samo Amerikanci učestvovali u napadu. |
Porodicama i prijateljima poginulih u terorističkim napadima 11. septembra 2001.godine, iza koga je staja Bin Laden, američki predsednik je poručio: “Pravda je izvršena”.
“Njegov gubitak treba da pozdrave svi koji veruju u mir i dostojanstvo” rekao je Obama, koji je naglasio da se mora znati da “SAD nisu i nikad neće biti u ratu sa islamom”.
Prema njegovim rečima, Bin Laden je bio “lider i simbol” koji je nastavio da kuje zavere protiv SAD, ali njegova smrt “nije kraj naših napora”, jer će Al Kaida nastaviti svoju borbu protiv Amerike.
Obama je, istovremeno, pozvao Amerikance da obnove osećaj jedinstva koji je postojao 11. septembra 2001.
Na najavu vesti o ubistvu Bin Ladena, ispred Bele kuće okupilo se nekoliko stotina građana, sa američkim zastavama koji su klicali “USA” i pevali američku himnu.
Slične scene su se odmah mogle videti širom američkih gradova - u Njujorku, na Tajms skveru, uobičajenom mestu za skupove, ali i kod "nulte tačke", mesta gde su se nalazile kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, obe srušene 11.septembra.
Vest o ubistvu Bin Ladena procurela na društvenim mrežama
Direktor za komunikacije Bele kuće Den Fajfer prvi je putem društvene mreže "Tviter" nagovestio ono što je nešto kasnije postalo opštepoznato - najpoznatiji terorista Osama bin Laden je mrtav.
"POTUS (predsednik SAD) će se obratiti naciji večeras u 22.30", napisao je on sinoć u 21.45 sati po američkom vremenu na "Tviteru", objavio je američki dnevnik "Njujork tajms".
Društvene mreže su i ovom prilikom demonstrirale svoju moć u brzini širenja informacija, pošto je vest procurela na "Tviteru" i drugim sajtovima za društveno umrežavanje pre nego što su ih u etar poslali radio ili televizija.
U 22.25 sati, dok je predsednik Obama još pisao govor, Kit Urban, šef kabineta nekadašnjeg ministra odbrane Donalda Ramsfelda, napisao je: "Osoba sa reputacijom mi je rekla da su ubili Osamu bin Ladena. Do đavola", prenosi američki list. On je ubrzo u novom "tvitu" napisao: "Ne znam da li je ovo istina, ali hajde da se molimo da jeste".
Iako vest tada nije bila potvrđena, Urbanovi "tvitovi" su ubrzano deljeni na veb sajtu. Novinari En-Bi-Sija (NBC) su sinoć, kako piše američki list, dobili imejl sa samo tri reči - "Dođite na posao" ("Get to work").
Urednici američkih televizija i štampanih medija nisu znali, u prvom momentu, da će predsednik Obama saopštiti da je ubijen Bin Laden.
Kroz nekoliko minuta, anonimni izvori iz Pentagona i Bele kuće saopštili su novinarima tu informaciju.
"Ej-Bi-Si" (ABC), "Si-Bi-Es" (CBS) i NBC prekinuli su emitovanje programa u istom minutu, u 22.45 sati, prenoseći vest o smrti vođe Al Kaide.
Obraćanje Obame, planirano za 22.30 sati, više puta je odlagano, a Si-En-En je javio da je predsednik lično pisao govor.
Pre nego što je Obama potvrdio ubistvo Bin Ladena u 23.35 sati, vest je već uveliko širena mrežom - sa više od deset "postova" na Fejsbuku koje su sadržale reč "Bin Laden" u sekundi, navodi američki list. |
Buš: Smrt Bin Ladena veliki uspeh
U prvim reagovanjima na vest da je u Pakistanu ubijen vođa terorističke organizacije Al kaida Osama bin Laden, bivši američki predsednik Džordž Buš i gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg su istakli da je reč o velikom dostignuće i da će to doneti olakšanje porodicama nastradalih u napadu 11. septembra 2001. godine.
Buš, koji je bio na čelu SAD u vreme terorističkih napada na Njujork i Vašington u kojima je poginulo oko 3000 ljudi, rekao je da je to "veliki uspeh".
"Borba protov terorizma se nastavlja, ali je noćas Amerika poslala nepogrešivu poruku: Prvda će biti zadovoljena ma koliko vremena za to bilo potrebno", navodi se u Bušovom saopštenju, prenosi Rojters.
Gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg izrazio je nadu da će ovo doneti olakšanje i utehu porodicama nastradalih u terorističkom nadapu pre 10 godina.
"Ubistvo Bin Ladena je suštinski značajna pobeda za naš narod - i počast milionima muškarac i žena u našim oružanim snagama i svim drugim širom sveta koji su se tako naporno borili za naš narod", navedeno je u saopštenju.
Bler: Hvala Obama
Bivši britanski premijer Toni Bler izrazio je svoju "duboku zahvalnost" američkom predsedniku Baraku Obami za vojnu operaciju u kojoj je ubijen Osama bin Laden, javlja BBC.
"Ne treba nikad da zaboravimo napade na SAD 11. septembra, kao i na najgori teroristički napad na civile u Britaniji.
Naše misli su sa svima njima, Amerikancima, Britancima i ljudima u drugim državama, koji su izgubili živote i članove porodice u napadima Al Kaide.
On je dodao da napad 11. septembra nije bio samo napad na SAD, već sve one koji dele najbolje vrednosti civilizacije.
"Ova operacija je pokazala da će oni koji čine zločine protiv nevinih ljudi biti dovedeni pred lice pravde", rekao je Bler.
Ban Ki Mun: Prelomni trenutak
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun ocenio je Osame bin Ladena kao "prelomni trenutak" u svetskoj borbi protiv terorizma.
Zločini Al Kaide dotakli su gotovo svaki kontinent u svetu, rekao je Ban u sedištu UN u Njujorku.
"Ovo je dan da se setimo žrtava terorizma ovde u Sjedinjenim Državama i svugde u svetu", dodao je Ban.
Indija: Pakistan utočište terorista
Ubistvo Bin Ladena u Pakistanu, u blizini Islamabada, predstavlja još jedan dokaz da teroristi nalaze utočište u Pakistanu, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Indije P. Čidambaram.
"Sa velikom zabrinutošću smo primili informaciju iz obraćanja američkog predsednika Baraka Obame da je Bin Laden ubijen u blizni Abotabada duboko u pakistanskoj teritoriji", navedeno je u njegovom saopštenju.
Ta činjenica ide u prilog našoj zabrinutosti zbog toga što teoriristi iz različitih organizacija nalaze utočište u Pakistanu, rekao je ovaj visoki zvaničnik indijske vlade, preneo je AFP.
Ko je bio Osama Bin Laden?
Osama Bin Laden je bio do sada najtraženiji terorista na svetu i glavni organizator samoubilačkih bombaških napada u Sjedinjenim Američkim Državama 11. septembra 2001. godine, navodi američka agencija AP.
Najintenzivniji lov na jednog čoveka u istoriji je završen, ali njegovu životnu priču različiti ljudi će ispričati na različite načine, prenosi isti izvor.
Dok je na Zapadu predstavljan kao personifikacija zla, Bin Ladenu su se divili i prema njemu gajili duboko poštovanje pojedini muslimanski sledbenici, koji su podržavali njegovu viziji neprekidnog džihada protiv SAD i arapskih vlada koje je video kao neverničke.
Bin Laden je bio inspirator terorističkih napada od 11. septembra 2001. godine, kada je u Njujorku, Vašingtonu i Pensilvaniji ubijeno skoro 3.000 ljudi, a američka administracija krenula u beskompromisni rat protiv terorizma.
Akcije najpoznatijeg teroriste na svetu direktno ili indirektno su pokrenule ratove u Avganistanu i Iraku, kao i sukobe sa ekstremnim islamističkim sledbenicima na svim kontinentima izuzev Antarktika.
Njegova teroristička mreža Al Kaida optužena je za bombaške napade na dve ambasade SAD u Africi 1998. godine, u kojima je poginuo 231 čovek, kao i napad na američki brod "UŠ Cole", u kojem je u Jemenu poginulo 17 američkih mornara.
Kreator je i brojnih drugih zavera, od kojih su neke bile uspešno izvršene, a neke ne.
Jedna od najznačajnijih bila je njegova sposobnost da, čak i kada se krio, inspiriše novu generaciju terorista da ubijaju u njegovo ime.
Kako prenose agencije, zahvaljujući njemu izrazi poput "prljava bomba", "oružje za masovno uništenje" i "antraks" ušli su u gotovo sve rečnike sveta, a logori Gvantanamo i Abu Greb postali globalno poznati izazivajući bes i ogorčenje u muslimanskom svetu.
Osama bin Laden rođen je u Saudijskoj Arabiji 1954. godine i bio je jedan od najpobožnijih sinova među 54 dece koje je imao njegov otac.
Njegov put ka militantnom islamu započeo je sedamdesetih godina prošlog veka, kada se kao tinejdžer priključio fundamentalističkom pokretu koji je preplavio Saudijsku Arabiju.
Bio je posvećeni čitalac islamske literature i slušalac nedeljnih službi u svetom gradu Meki.
Mršav, bradati muškarac, visok oko 1,8 metara, Bin Laden se priključio ratu mudžahedina protiv sovjetskih trupa u Avganistanu osamdesetih godina, stekavši reputaciju odvažnog i dovitljivog komandanata.
Verovatno ključni trenutak u Bin Ladenovom životu zbio se početkom devedesetih godina, kada su američke trupe stigle na saudijsko tlo da isteraju Iračane iz Kuvajta.
"Primetio sam radikalnu promenu njegove ličnosti od mirnog, miroljubivog i uzdržanog čoveka koji je bio zainteresovan da pomogne muslimanima u osobu koja je verovala da može da okupi i komanduje vojskom koja bi osloboila Kuvajt. To je otkrilo njegovu aroganciju i oholost", kazao je bivši obaveštajni šef Saudijske Arabije, princ Turki u jednom od intervjua.
Abdel-Bari Atvan, urednik londonskog lista "Al Kuds al-Arabi", koji je proveo 10 dana sa Bin Ladenom u rovu 1996. godine opisao je njega i njegove sledbenike kao ljude koji se nikada nisu plašili smrti.
"Ti momci su govorili o smrti na način na koji mladi ljudi govore o odlasku u diskoteku. Oni su zavideli onima koji bi poginuli u bici jer su umirali kao mučenici", rekao je Atvan, a prenela francuska agencija AFP.
Pošto je proteran iz Saudijske Arabije, Bin Laden je zatražio utočište u Sudanu.
Afrička zemlja se 1996. godine saglasila sa američkim zahtevom da vrati Bin Ladena natrag u Saudijsku Arabiju, ali je Rijad to odbio, plašeći da bi to destabilizovalo zemlju.
Nešto kasnije na terenu u Avganistanu Bin Laden i Al Kaida započeli su pripreme za "sveti rat", zbog čega je potom i označen kao najveći neprijatelj SAD.
Tokom prošle decenije on i njegov zamenik Ajman al Zavahiri redovno su svoje preteće poruke ostavljali u video ili audio snimcima.
Bio je poznat i po tome što se bavio tradicionalnom medicinom, često jeo med, svoju omiljenu hranu i biljke kojima se štitio od prehlade i drugih bolesti.
U Avganistanu je najčešće bio u društvu četiri žene, što je maksimalan broj partnerki koji islam dozvoljava. Procenjuje se da je imao 23 dece.
Lista lidera Al Kaide ubijenih u Pakistanu
Osim Osame Bin Ladena, u Pakistanu je uhapšen ili ubijen niz ključnih članova Al Kaide.
Šeik Said Masri, Egipćanin za koga se veruje da je bio operativni lider Al Kaide, poginuo je tokom američkog raketnog napada na severoistok Pakistana maja 2010. godine.
Masri je bio poznat i pod imenom Mustafa Abu Jazid i veruje se da je bio treći čovek Al Kaide posle Bin Ladena i Ajmana Zavahirija.
Halid Šeik Mohamed, za koga se sumnja da je bio glavni organizator terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine zarobljen je tokom napada na kuću u pakistanskom gradu Ravalpindi, u blizini prestonice Islamabada, 2003. godine.
Takođe, u Pakistanu je u septembru 2002. godine uhapšen Ramzi bin al-Šib, koga opisiju kao glavnog koordinatora septembarskog terorističkog napada.
Abu Zubajad, za koga se veruje da je bio Bin Ladenov operativni komandant zarobljen je u Pakistanu marta 2002. godine.
I jedan od najznačajnijih operativaca Al Kaide u Avganistanu, Abu Lait al Libi, rođen u Libiji, ubijen je u američkom raketnom napadu na Severni Vaziristan januara 2008. godine. |