Mogao sam Sloveniju dići u vazduh

Kako ste saznali da se nalazite na Interpolovoj poternici?

- Svesno ili intuitivno, tek nikada nisam vadio pasoš i nisam putovao van Srbije sluteći da je moguće da je u Sloveniji protiv mene pokrenuta neka istraga. I pored toga, bio sam veoma iznenađen saznanjem da sam na Interpolovoj listi, a još više činjenicom da me niko od državnih organa u Srbiji o tome nije obavestio.

Prelistavajući internet stanicu Veritasa saznao sam da je poternica za mnom raspisana još 2007. godine. Bio sam veoma pogođen time što se moje ime našlo na spisku Interpola zajedno sa imenima raznih kriminalaca.

Šta se dogodilo u skladišu goriva Mokronog?
- Kapetan Branimir Furlan, Slovenac iz Novog Mesta, sa kojim sam do tada bio u dobrim odnosima, hteo je da Teritorijalnoj odbrani Slovenije preda skladište JNA koje mu je bilo povereno na čuvanje. On je pogazio svoju vojničku zakletvu, ali nisam dozvolio da pogazi i moju. Došlo je do obostranog potezanja oružja, ali ja sam bio brži i ranio sam Furlana sa tri hica.

Nakon toga skladište su napustili vojnici Slovenci i Šiptari, a ja sam u skladištu ostao sa 33 vojnika, uglavnom Srba, ali je bilo i drugih, poput Hrvata Dejana Kovačevića koji me je kasnije i okumio. Uz pretnju da ćemo dići vojno skladište u vazduh, a na to smo stvarno bili spremni, sačuvali smo ga i odbranili.

Srbija šalje loše poruke - Za razliku od država koje su učestvovale u razbijanju Jugoslavije koje štite svoje oficire, Srbija na tom planu ništa ne čini. Naša država čak ne obaveštava oficire o tome da se nalaze na poternicama. To nije dobra poruka profesionalnim vojnicima koji su se zakleli Srbiji na vernost - smatra Grujović.

Kako se kasnije razvijala vaša karijera?
- Po povratku u Srbiju, u julu 1991, ja sam ukazom načelnika Štaba Vrhovne komande JNA unapređen u čin poručnika, a 2005. penzionisan u činu kapetana prve klase. Kapetan Furlan je, to sam video kad je bio u zvaničnoj poseti Vojsci Srbije, dogurao do brigadira i zamenika načenika Generalštaba oružanih snaga Slovenije.

Eto, on je u svojoj zemlji nagrađen najvišim visokim činom, a ja, kao i mnogi drugi oficiri u Vojsci Srbije, penzionisan.

Da li biste se pojavili pred sudom u Sloveniji?
- Nipošto! Pre bih se ubio jer ne mogu da prihvatim da mi se sudi u državi koja u to vreme nije ni postojala. Ono što se događalo u skladištu Mokronog branio bih pred bilo kojim sudom u Srbiji, ali ne i u Sloveniji.

Bio uzor heroju Tepiću I danas, posle dve decenije od događaja u Sloveniji, Dragomir Grujović je ponosan na to što je sačuvao vojničku čast. - Ipak, za mene je najveće priznanje to što je supruga narodnog heroja Milana Tepića, koji je u septembru 1991. godine u Bjelovaru digao u vazduh i sebe i skladište koje je branio, rekla da sam ja Milanov uzor.