Vekarić: Za nezavisnu istragu o trgovini organima
"Međutim, zabrinutost izazivaju glasovi iz SB UN, gde se glavni potencijalni sponzori takve istrage - SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, kako ja shvatam, uzdržano odnose prema toj ideji i smatraju da time treba da se bavi misija Evropske unije (Euleks)", rekao je Vekarić.
Prema njegovim rečima, nije problem u Euleksu - čija kvalifikovanost ne izaziva sumnju, već u specifičnoj atmosferi na Kosovu, na kojoj "cure informacije“ i nedovoljna je zaštita svedoka.
"Zato smatramo da će biti bolje ukoliko institucija, koja će se baviti istraživanjem, bude izvan teritorije Kosova“, rekao je on.
Vekarić nije isključio mogućnost da, ukoliko ne bude usvojena koncepcija zajedničke istrage, odgovarajuće međunarodne instance mogu da se izbore da ona bude sprovedeno uz pomoć Tužilaštva za ratne zločine, albanskog tužilaštva i Euleksa.
"Međutim, pod nadzorom, kako niko ne bi mogao da ometa njen tok“, dodao je Vekarić.
Na pitanje zašto tužilaštvo Albanije uporno odbija da učestvuje u istrazi, zamenik glavnog tužioca za ratne zločine je rekao da to može biti iz političkih razloga.
"Imamo sporazum o saradnji sa tužilaštvom Albanije, potpisan još 2005. godine, i na njegovoj osnovi hteli smo da sprovedemo zajedničku istragu. Da je ona tada sprovedena, možda ne bi uopšte bilo izveštaja (izvestioca Saveta Evrope) Dika Martija“, rekao je Vekarić.
"Dokazali smo da su na severu Albanije postojali kampovi OVK, na četiri lokacije uz njih su bili specijalni medicinski centri gde su mogle da se izvode hirurške operacije. Svedoke o tome su prikazivali zapadni kanali“, kazao je on i dodao da "postoji, na kraju krajeva, i izveštaj Dika Martija“.
"Albanska strana, međutim, odbija saradnju o tom pitanju i čak Diku Martiju nije dozvolila da na njenoj teritoriji proveri neke činjenice“, istakao je Vekarić i dodao da postoje neka svedočenja „koja je čak teško izneti u intervjuu“.
"Civile su vodili u podrum i iživljavali se nad njima na potpuno zverski način. Recimo da su prema nekima koristili prave metode inkvizicije. Vezivali za dva automobila i vozili u različitim pravcima i telo se raspadalo na delove“, rekao je zamenik glavnog tužioca za ratne zločine i rekao da je "vrlo teško shvatiti da se nešto tako događalo u srcu Evrope krajem 20. veka“.