Imendan - Lazaru srećan dan

Učesnik akcije i donosilac donacije: Bogoslav Mirković sa Ivanom i Lazarom

Grupa Srba iz Ciriha, okupljena oko crkve Presvete Bogorodice, prikupila je 500 švajcarskih franaka, a Bogoslav Mirković doneo ih je u Vranje.

Ovaj Vranjanac, koji živi i radi u Cirihu, nije krio zadovoljstvo što je uručio donaciju dečaku kome treba izlečiti vid i hrabroj, mladoj majci spremnoj na svaku žrtvu za sina, koja brine o njemu i sanja o domu, malenoj kući u kojoj bi Lazar rastao i imao detinjstvoni nalik njenom.

- Lazar je dete lutka, Božje stvorenje. Dirnut sam i suze su mi pošle na oči. Za ovakvu porodicu, majku i bolesno dete, država Srbija nema sluha, ali zato mi koji živimo u rasejanju imamo i sluha i srca i želimo da im Bog uz vaskresenje svoje pošalje blagodat da stanu na svoje noge - rekao je Bogoslav u iznajmljenom domu Ivane, gde je ljubav majke i sina toliko snažna da u njenoj senci ostaje skroman nameštaj i miris vlažnih, prizemnih stanova.

Još malo, pa gotovo!

Ivana se dopala kuća sa okućnicom u rodnom selu Neradovcu.
- Kad ne može u Vranju, gde je najbliže lekarima zbog Lazarevog čestog pobolevanja, onda bar da sam u svom selu. Tu mi je brat, on mi je desna ruka od kako znam za sebe - priča Ivana i glasno se pita koliko će para imati na knjižici kad ček bude unovčen i novac se nađe na štednoj knjižici sa novodobijenim švajcarskim francima.
Odgovaramo da će, po našij proceni, preći sumu od 13.000 evra.
- O, još malo, pa gotovo! Nije li onaj gazda 15.000 evra tražio? - uzviknu detinje radosno Ivana Simonović koja mnogo umešnije raspolaže novcem kad joj je u ruci nego procenom vrednosti dok su joj brojke u glavi.

Slučaj, Bog ili neka viša sila odredili su da Lazar dobije vredne donacije na Lazarevu subotu, njegov imendan.

- Ima Boga, eto ljudi iz Švajcarske dali su novac za nas, a dedu Srbijanca posla da bude naš deda, je l' tako Laki? Ni najrođeniji nisu toliko za nas učinili - okreće se Ivana malom Lazaru dok se igra na krevetu sa omiljenim igračkama.

- Deda, deda... - čuje se umilan dečji glasić kao zvončić koji nosi oko vrata, a koji mu je je Ivana kupila u crkvi.

- Vodila sam ga u crkvu, kupila zvončić, uzela osvećeno vrbovo pruće, kupila mu slatku penu i igračku, znate onaj balon što leti - skakuće od radosti mlada žena što je dočekala da njen sin ima igračke koje su ona i brat Slađan mogli samo da gledaju i priželjkuju.
Dok nas prati, Ivana se zahvaljuje donatorima i svima čestita Uskrs. Dogovaramo se da se narednog dana nađemo u banci kako bi unovčila ček "dede Srbijanca".

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

- Da li će sad biti dovoljno para...? Znate za onu kuću u Neradovcu? - pita Ivana bojažljivo i skriva pogled kao da se stidi što pokreće novu temu ili plaši negativnog odgovora.

- Daće Bog da bude, ne brini - odgovaramo i obećavamo da ćemo joj pomoći da dođe do svoje kuće.

Briga - potvrda ljubavi

Ivani Simonović pročitali smo pismo "dede Srbijanca", njegovu želju da od njegove donacije kupi Sveto pismo u kome će naći odgonetku svih tajni života i pravi put za odgoj sina. Takođe, ovaj brižni dobročinitelj predlaže majci da kupi radio-aparat, ako ga nema, da bi bila u toku sa društvenim događajima i pušta muziku koja pozitivno deluje ne samo na raspoloženje nego i zdravlje.
- Sveto pismo ću da kupim. U stanu su i radio i televizor, sve je gazdaričino. Nisam trošila pare na stvari. Neka se naš dobri deda ne brine. Muziku slušamo sa DVD-a, televizor skoro i ne gledamo. Znam i ja da nije dobro za Lazareve bolesne oči - kaže Ivana očiju punih suza zbog dosad nedoživljenog osećanja ljubavi kroz istrajnu brigu za nju i njenog sina.