Tadić: Nećemo podržati referendum koji ruši BiH
Tadić, Gul i Radmanović su naglasili važnost jačanja, kako bilateralne, tako i trilateralne saradnje, ističući da je namera sve tri države da region zapadnog Balkana bude što pre integrisan u Evropsku uniju (EU).
"Želimo da čitav region bude što pre integrisan u EU, i to je najvažniji politički cilj koji na kraja treba da donese dobrobiti naših građana. Hrvatska što pre treba da postane članica EU, ali važno je da nakon integracije Hrvatske ne bude napravljena velika pauza do integracije sledeće države", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije izjavio je da Beograd nikada neće podržati referendum koji bi doveo u pitanje integritet te zemlje.
Nakon trilateralnog sastanka sa predsednikom Turske Abudlahom Gulom i tročlanim Predsedništvom BiH, Tadić je ponovio da Srbija u potpunosti poštuje Dejtonski mirovni sporazum kao i teritorijalni integritet svih svojih suseda, ali da isto očekuje i od njih po
Turci obnavljaju Otomansko carstvo
Srpska radikalna stranka (SRS) ocenila je danas da je samit Srbije, Bosne i Hercegovine i Turske u Karađorđevu "nastavak katastrofalne politike" koju je predsednik Srbije Boris Tadić počeo prošle godine u Istanbulu.
"Tadić je sebi dozvolio da potpisivanjem sramne Istanbulske |
pitanju Kosova.
Na pitanje novinara o referendumu koji je Republika Srpska raspisala o Tužilaštvu i Sudu BiH, Tadić je rekao da ne želi da se meša u bilo šta što je unutrašnje pitanje BIH i što se tiče interesa njenih građana.
Tadić je rekao da bi se eventualnim mešanjem u unutrašnje stvari BiH prešla "crvena linija" i ponovile neke greške iz prošlosti.
Na pitanje da li čvrst stav Srbije o poštovanju integriteta BiH znači i promenu dosadašnje politike o specijalnim vezama Srbije sa RS, Tadić je rekao da Srbija želi da sarađuje sa svim institucijama u BiH.
On je rekao da je Srbija veoma zainteresovana i da produbi odnose i sa Federacijom BiH, pogotovo u ekonomiji, budući da entiteti imaju velika ovlašćenja u toj oblasti.
Tadić je potvrdio da mu je upućen zvanični poziv da poseti BiH u prvoj polovini ove godine.
On je ponovio da Srbija stoji čvrsto na stanovištu o nužnosti osude i procesuiranja svih ratnih zločina i da je to jedini način da se dođe do istine i punog pomirenjameđu narodima.
Kao dokaz da je Srbija opredeljena za saradnju sa Haškim sudom Tadić je podsetio da je do sada izručeno 44 od 46 osumnjičenih za ratne zločine i i rekao da se sve čini da i preostala dvojica haških begunaca - Ratko Mladić i Goran Hadžić budu uhapšeni.
Izetbegović i Komšić: Vredelo je doći
Članovi predsedništva BiH Željko Komšić i Bakir Izetbegović poručili su u Karađorđevu da današnji trilateralni sastanak vide kao "obračun sa zlim duhovima iz prošlosti" i ocenili da će to mesto postati simbol novog početka u odnosima među državama.
"Čini mi se da smo se danas obračunali sa zlim duhovima i vampirima prošlosti. Ima nade i možemo očekivati neke nove odnose u regionu", rekao je Komšić obraćajući se sa Izetbegovićem novinarima posle trilateralnog sastanka.
Izetbegović je istakao da je u Bosni bilo protivljenja dolasku na današnji sastanak, ali da sve ono što je danas rečeno u Krađorđevu i svi stavovi koje je izneo predsednik Srbije Boris Tadić, po pitanju budućnosti BiH, potvrđuju da je "vredelo doći u Karađorđevo".
Predsedavajući predsedništva BiH Nebojša Radmanović rekao je da susreti poput današnjeg pokazuju da, nakon burne prošlosti, u 21. veku svi žele da Balkan bude oaza mira.
"Sve tri zemlje su opredeljene za EU i u prilici smo da razmenimo mišljenja ali i da pomognemo jedni drugima", rekao je Radmanović. Prema njegovim rečima, na sastanku je bilo reči i o približavanju NATO, ali da sve tri države po tom pitanju imaju različit stav, tako da to nije jedna od tema o kojima je moguće zajednički nastupati.
On je rekao i da optužnice iz Srbije i Hrvatske prave političke probleme kada je reč o građanima BiH, ta da je zato na sastanku konstatovano da treba da se održi trilateralan sastanak na tu temu.
Gul: Pod zajedničkom kapom NATO i EU
Predsednik Turske Abdulah Gul izjavio je da se nada da će se tri države u budućnosti naći "pod zajedničkom kapom" EU i NATO, a da će u međuvremenu sarađujući rešavati probleme od zajedničkog interesa.
"Naš cilj je da ovo područje koje je nekad bilo poprište sukoba preobrazimo u region zajedništva koji će ići ka budućnosti i uspostavljati čvrstu saradnju", rekao je Gul, i naglasio da Balkan nije na periferiji Evrope već u njenom centru, a da je Srbija srce tog regiona.
Gul je rekao da Turska na putu ka EU ima probleme zbog činjenice da ima moćnu ekonomiju i brojno stanovništvo, ali, da bez obzira na poteškoće sa kojima se suočava u tom procesu, može da prenese dragocena iskustva Srbiji i BiH.
"Turska može pomoći iskustvom, jer da bi jedna zemlja postala članica EU ona mora da izvrši političke, ekonomske i pravne reforme, a Turska je te reforme izvršila", rekao je Gul.