OSTRAĆANIN

 

Ipak, da proverimo i transparentno da li se poklapaju naša i njegova istraživanja. Čitalac kaže da prodica Ostraćanin danas broji oko 100 članova koji međusobno komuniciraju a da su se doselili u Pavlicu kod Raške iz sela Ostraće kod Leška, pre neka dva veka. On tvrdi da je sigurno da je to bilo 1807. godine!
 

Prema predanju, u Pavlicu se doselio Nikola sa bratom Markom i sinovima a prvi pisani trag o njima je turski defter iz 1833. koji daje popis i njegovih predaka u Pavlici i poklapa se sa predanjem. Ovo potvrđuju i matične knjige iz manastira Nova Pavlica koje se vode od 1837. Krsna slava Ostraćana je Sv. Alimpije Stolpnik, 9. decembra.

Odmah ćemo našem čitaocu i ukazati mu na greške koje je pravio u svom radu. On pokušava, sasvim ispravno, vršeći upoređivanje, da kontroliše turski defter iz 1833. i matične knjige iz manastira Pavlice pa nalazi ista imena, ali tu nastaje i zabuna, upravo kod prvoupisanog iz ove familije, Miloša, koji se rodio 15. februara 1837. kao sin Gaja i Anice, ali sa prezimenom Nikolić, a ne Ostraćanin. Ranije, pak, ono je bilo i (samo) Ostrać.

Naše pitanje g. Miloradu glasi: prvo, da li je zaista postojalo porodično predanje u kome se spominju sva ova imena ili je ono konstruisano na osnovu deftera? Drugo: da li je siguran o kome Ostraću ili Ostrom se govori kao toponimu po kome su mnoge doseljene porodice dobile svoje prezime Ostraćanin. Ovo su turske vlasti često radile jer njih nisu zanimala prezimena, nego muške glave na koje se razrezivao porez. Mesto Ostraće u studeničkom kraju, gde se uostalom nalazi i Pavlica, moglo je da dobije svoje ime prema porodicama koje su se nastanile iz Ostre kod Mrčajevaca ili Ostrog kod Danilovgrada ili nekog sličnog mesta u Makedoniji.
 

Prema tome, prezime Ostraćanin je moglo da bude zbirna topono-mastička oznaka za grupu porodica iz jednog od ovih mesta. Stoga nije čudo da ima "Ostraćana" - Nikolića, Jovičića, Đorđevića... Ako kažete da im je svima zajednička slava Sv. Alimpije Stolpnik, onda je utoliko lakše identifikovati mesto odakle su se doselili u Ostraće. Zapravo, Ostraćani su vrlo heterogeni, a spaja ih jedino isti zavičaj iz koga su se doselili u oblast Studenice.

Nadamo se da smo g. Miloradu Ostraćaninu bar malo pomogli da razreši enigmu svog porodičnog porekla. Ako je, međutim, očekivao našu naučnu ekspertizu - to je druga stvar o kojoj bismo se morali posebno dogovoriti.

2024 © - Vesti online