Umro srpski slikar Bata Mihailović

Mihailović je umro u 16 sati u pariskoj bolnici "Broka“, gde je bio smešten zbog problema sa srcem i disanjem, rekao je za "Vesti-online“ srpski ambasador u Parizu Dušan Bataković.

Pored Mihailovića u poslednjim časovima bili su supruga, slikarka Ljubinka Jovanović Mihajlović i drugi prijatelji.

Mihailović je jedan od naših največih slikara 20. veka, a u Parizu je skoro 60 godina, tačnije od 1952. kada je sa slikarima Petrom Omčikusom, Kosom Bokšan i suprugom Ljubinkom Jovanović Mihailović napustio tadašnju SFRJ u znak pobune protiv Titovog socijalističkog realizma, a u potrazi za mogućnostima da slikaju slobodno bez ideoloških stega, kazao je Bataković.

Posle njih u Pariz su došli i slikari Vladimir Veličković, Ljuba Popović i drugi.

Kao neobična ličnost velike erudicije Mihailović je, prema Batakovićevim rečima, možda prvi među njima već 50-ih godina 20. veka počeo da izlaže u uglednim galerijama u i da dobija pozitivne kritike u Francuskoj i kod nas.

Za skoro šest decenija života u Francuskoj Bata Mihailović nikada nije prekidao veze sa Srbijom već je neprestano krstario između Beograda i Pariza i aktivno izlagao i u Francuskoj i u Srbiji.

Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i imao više retrospektivnih izložbi  svojih radova u Srbiji, a pripadao je i čuvenom Pariskom krugu srpskih slikara.

Poznat je po veoma specifičnom slikarskom potezu i vizantijskim temama, a poslednjih godina dosta je radio motive NATO bombardovanje Srbije koje ga je strašno pogodilo i do poslednjeg dana to nije zaboravio, kaže Bataković.

Stan Ljubinke i Bate Mihailovića na Mon Parnasu u parizu bio mesto okupljanja naših slikara i intelektualaca.

Poslednja ali neispunjena želja Bate Mihailovića bila je napravi veliki legat u Pančevu, što do danas nije realizovano zbog nerazumevanja lokalnih vlasti za smeštaj takvog kulturnog blaga.

Bata Mihailović je bio veliki patriota, a njemu i supruzi Ljubinki, najstarijoj živoj srpskoj slikarki, veoma je bilo važno da svoje radove prenesu u Srbiju i ostave srpskom narodu, naveo je Bataković.

Bataković je najavio da će 15. maja u Parizu biti otvorena retrospektivna izložba slika Mihailovića.

Godine 1985. izabran je za člana van radnog sastava Srpske akademije nauka i umetnosti, u Odeljenju likovnih i muzičkih umetnosti. Imao je stotinak samostalnih izložbi na svim kontinentima.

Njegova dela se nalaze u galerijama i privatnim zbirkama u zemlji i svetu.

Mihailović je 1989. godine nagrađen "Oktobarskom nagradom Beograda", 2001. je dobio priznanje "Stefan Prvovenčani" na Raškim duhovnim svečanostima, 2003. u Parizu medalju 'Beli anđeo" za umetnost i humanitarne nauke.

Ordenom "Belog orla" odlikovao ga je Vojislav Koštunica u vreme kada je bio predsednik SRJ.

 

Išao na Pravni fakultet - da se ispiše   Milorad Bata Mihailović rođen je 8. februar 1923. u Pančevu, u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. U Beogradu je završio osnovnu školu. Otac Petar ga je, dok je bio u vojsci, upisao na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu na koji je otišao, kako je ovorio, samo jednom - da se ispiše. Na Likovnu akademiju je 1946. godine primljen odmah na drugi semestar u klasu profesora Ivana Tabakovića. Odlaskom u Zadar 1947. godine gde nastaje Zadarska grupa napustio je Akademiju 1947. godine, potom osniva grupu Jedanaestorica sa kojom izlaže do 1951. U Pariz odlazi, sa suprugom Ljubinkom Jovanović, 1952. godine. gde živi i radi povremeno se vraćajući u Beograd.   Od 1947. kada prvi put izlaže u Beogradu, imao je stotinak grupnih izložbi na svim kontinentima. Prvu samostalnu izložbu priredio je 1951. godine u Beogradu a retrospektivnu u Umetničkom paviljonu 'Cvijeta Zuzorić' 1981. godine   Njegov slikarski gest je silovit, euforičan, brz, razmahnut, eksplozivan, vrtložan, bez ikakvog kontempliranja tokom rada. Forme su mu ekspresivno izobličene, jedva prepoznatljive, okupane bogatom hromatskom paletom i svetlom.