Belgija godinu dana bez vlade

Belgija je već oborila i evropski i svetski rekord po broju dana bez vlade, koji su držali Holandija od 1977. i Irak od prošle godine. "Ukoliko se baš potrudimo, možda ćemo u  narednim mesecima i dobiti novu vladu, ali na kratak rok niko u to ne veruje", kazao je politikolog Pjer Verkoteren.

"Mogućnost je i da se ide na nove izbore, ali to ništa ne bi promenilo jer bi oko stola za pregovore opet sedele iste stranke. Ostaje i mogućnost da državu i dalje vodi takozvana tehnička vlada. To je, u teoriji, moguće do kraja mandata 2014. godine", kazao je on.

Godinu dana nakon ostavke premijera Iva Leterma, on i dalje vodi zemlju u režimu tekućih poslova pošto dve velike zajednice, Flamanci i frankofoni, ne mogu da se dogovore o reformi države i formiranju nove vlade.

Prevremeni izbori, održani 13. juna 2010, samo su dodatno zakomplikovali ionako složene odnose u zemlji.

Među Flamancima je pobedila Nova flamanska alijansa (N-VA) koja se zalaže za nezavisnost Flandrije i ne odstupa od svojih zahteva u pogledu reforme zemlje.

Lider te stranke Bart de Vever je kao preduslov postizanja dogovora tražio transfer dodatnih ovlašćenja regionima. On, međutim, ne želi da popusti u razgovorima o pravima frankofone manjine u Flandriji.

Frankofone stranke su prihvatile da se regionima prepusti nadležnost za 15 milijardi evra. Međutim, one ne žele da odobre dodatni prenos nadležnosti iz straha od siromašenja svojih zajednica i dodatnog slabljenja jedinstvene države. N-VA je te ustupke ocenila kao nedovoljne i pregovori su od tada zakočeni uprkos misijama medijatora.

Sporazum se ne može postići ni o čemu - ni o statusu frankofone manjine u Flandriji, ni o decentralizaciji, ni o načinu budućeg finansiranja centralne države ili grada Brisela.