Ženska tetovirana lica turistička atrakcija
Jedna od žena koje su preživele dan kada je njihovo lice uništeno i koje su preživele strašnu bol ubadanja iglom je i 65-godišnja Ma Htve. Njeno lice danas je prekriveno linijama i izgleda kao da ima paukovu mrežu na licu.
"Kada su tetovirali moje kapke mislila sam da ću umreti. Želela sam da pobegnem", prisetila se Htve.
Danas se ženama, pripadnicama etničke manjne Čin, lice ne tetovira. Kada Htve i žene njene generacije umru i bolna tradicija koju su žene nosile kao teški krst zauvek će nestati.
Htve, ali i sve ostale žene koje su zauvek unakažene i koje su pretrpele strašnu bol, naučile su da žive sa tim i pronašle su način kako da zarade na tom nekadašnjem ritualu koji je obeležio njihov život.
One su postale doslovno turistička atrakcija. Turisti, koji se zapute u Mijanmar, ne mogu a da ne svrate u regiju Čin, u jedno selo na reci Lemro i posete žene čija su lica prekrivena zelenom, neizbrisivom, paukovom mrežom.
"Takav ritual službeno je zabranjen 1960. godine, a dolaskom hrišćanskih misionara na ova područja ljudi su se sve manje odlučivali na tetoviranje. Ni Čin devojke više ne žele da imaju tetovaže jer ih ne smatraju ukrasom na telu", kazao je pastor Šveki Hoipang, pripadnik naroda Čin.
Kako je ispričao, cilj tetoviranja je, prema jednoj legendi, bio "nagrditi" žene kako bi ih zaštitili od grabežljivih burmanskih kraljeva. Međutim, s obzirom da je praksa tetoviranja bila raširena celom Azijom vrlo je verovatno da je ta priča izmišljena.
Mnoge žene tvrde da su tetovaže bile znak ženstvenosti i privlačnosti.
"Ja sam mislila da je tetovaža lepa", ispričala je 60-godišnja Sein, kojoj su roditelji uradili tetovažu kada je imala samo sedam godina.
Turistički vodiči danas turiste vode u sela u kojima žive žene sa tetovažama i žene dugog vrata iz plemena Padaung, i predstavljaju ih doslovno kao turističku atrakciju.
One rado prihvaćaju turiste. "Ponekad mi se čini da me moji roditelji gledaju očima tih posetioca", kazala je za AFP Sein.
Upravo zahvaljujući turistima ljudi u tim selima uspevaju da živeti koliko-toliko normalnim životom, jer oni im i ostavljaju najviše novca.