Otkriven "Anđeo smrti" na Kalemegdanu

Kustos Zbirke jugoslovenske skulpture u Narodnom muzeju Vera Grujić podsetila je da ovo nije prvi slučaj da je Muzej postavio neku svoju skulpturu na otvorenom prostoru. U parku Manjež bio je rad Frana Kršinića, a i ispred paviljona Cvijeta Zuzorić je bronzana skulptura Dragomira Arankovića "Buđenje" čiji je originalni gipsani model u depou Muzeja. Grujićeva je ispričala da je poznato delo Simeona Roksandića "Dečak sa zmijom" koje je u centru fontane na Kalemegdanu imalo gipsani model u Muzeju. Urađena je bronzana verzija za izložbu u Londonu (1907.), a kada je do Beograda stigla informacija da je brod potonuo, vajar uradio novi odlivak. U međuvremenu, vraćena je skulptura za koju se mislilo da je potonula, pa je nova poklonjena Zagrebu. Muzej je u ratovima ostao bez gipsanog originala i sada je jedini primerak koji pripada Srbiji na Kalemegdanu.

Ovom činu prisustvovale su u ime JP "Beogradska tvrđava" direktor Ivana Lučić-Todosić, a u ime Narodnog muzeja u Beogradu Tatjana Cvjetićanin, jer to je zajednički projekt ove dve kulturne institucije.

Pošto je, prema rečima Lučić Todosić, Beogradska tvrđava kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju javno preduzeće istog imena u čijoj je nadležnosti staranje o skoro celom prostoru 24 sata dežuraju čuvari, što isključuje opasnost od oštećenja izuzetno vredne skulpture.

Mesto za skulpturu odabrala je Komisija za tvrđavu koju je imenovao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture kojom predsedava dr Marko Popović.

Tako su dve Meštrovićeve skulpture na prostoru Tvrđave ( "Pobednik" i Spomenik zahvalnosti Francuskoj) dobile "društvo". Direktorka Muzeja dr Cvjetićanin je istakla da se ova skulptura, visoka oko četiri metra, donedavno nalazila u Parku skulptura ispred Galerije u Opovu gde je odneta 1971. godine kada je u tom banatskom mestu organizovana izložba Meštrovićevih skulptura i nije vraćena u matični muzeja, jer nije imala adekvatno mesto zbog svoje visine.

"Ovo impresivno delo nastalo je pred veliku Međunarodnu izložbu u Rimu 1911. godine na kojoj je Srbija, uz intervencije vajara Meštrovića i Rosandića, u parku vile Djulija podigla nacionalni paviljon u kome su bila izložena dela najznačajnijih umetnika sa naših prostora. Meštrovićeva ideja bila je da "Anđeo smrti" stoji kao pilon ispred paviljona, objasnila je dr Cvejtićanin.

Na toj izložbi u Rimu bile su izložene i Meštrovićeve skulpture zamišljene kao deo arhitektonsko - vajarske celine "Vidovdanski hram" do čije realizacije nikada nije došlo.

Veliki deo njegovih skulptura iz ovog ciklusa danas se čuva u Narodnom muzeju.

Prema mišljenju dr Cvjetićanin, u novom okruženju i kontekstu Meštrovićevo delo, koje je i rađeno da bude u prirodi, a ne zatvoreno u Muzeju, biće sagledano na nov način .

"Okruženo drugim monumentalnim spomenicima i čineći deo jedne izuzetne ambijentalne celine, ovo značajno umetničko delo biće iznova otkriveno, sagledano i interpretirano", istakla je ona.