Ćerku nisam video 10 godina

- Ne bih ništa da komentarišem, posebno ne Zoričine optužbe. Miljana je dolazila kod mene, a poslednji put je bila da me zove na proslavu 18. rođendana. Posle toga mi se više nije javljala, niti dolazila. Zvao sam je bezbroj puta, tražio, ali bezuspešno. Niko se nije odazivao. Na milion načina je sprečavano da dođem do nje. Čak sam čuo kako Zorica priča da moja ćerka Mia koju sam dobio sa sadašnjom suprugom Senom Ordagić i Miljana nisu sestre. Šta više da komentarišem?! - iskren je Ljubo Kešelj, koji ćerku Miljanu nije video 10 godina .

Da li srećete Zoricu?

- Za 25 godina, koliko nisam sa njom, Zoricu sam sreo jednom u Pinkovom studiju u Zemunu. Ona je bila jedna od gostiju, a ja sam tamo snimao. Sreli smo se u holu, prošli jedno pored drugog i pozdravili se hladno. Nedavno sam je video na koncertu Ane Bekute. Sedela je sa Kemišom iza mene, slučajno sam se okrenuo i video je. Ništa ja nemam protiv bilo koga. Čak su me nedavno neki ljudi zvali da me pitaju da li mogu da na Zoričin neki CD stave pesmu "A tebe nema", koju sam ja radio, a ona pevala samo u filmu "Kakav deda takav unuk". Rekao sam da nema problema i da ne treba ništa da mi plate. Zašto da ne dam? To je pesma koju je ona otpevala.

Zašto vas jedno duže vreme nije bilo na estradi?

- Sena i ja smo za vreme ratnih i kriznih 90-ih godina bili maltene izopšteni sa estrade. Četiri godine nismo ništa snimali, nikom pesmu nisam napisao. Zbog čega - ne znam. Jedino smo radili svadbe i to nam je bio jedini izvor prihoda. Ostali smo kao napušten brod na pučini. Nas dvoje, sami u dugovima, napravili kuću, para nemamo. I na tim svadbama smo doživljavali ružne stvari, ali niko te ne pita. Moraš da radiš i ćutiš. Izgurali smo nekako te teške godine i sve vreme se borim za opstanak kao slobodni umetnik.

Imate li sada posla?

- Posla nema kao što je bilo. Sve je palo. Na nesreću, grad Beograd je napravio strašan problem meni i Seni jer smo nekad bili osiguranici grada. Muzičkim umetnicima se plaćalo penziono osiguranje. Odjednom se to promenilo i oni su bez najave prekinuli da plaćaju. Dok smo saznali da nam ne plaćaju, ostala je velika rupa u stažu. Naš savez estradnih umetnika nam je napravio još veći problem. Rekli su nam da ne plaćamo ništa sami jer će oni tužiti grad. Taj proces je trajao nekoliko godina i ništa nije rešeno do danas. Penzija nam je došla u pitanje, jer treba za nas dvoje da uplatim 15.000 evra, a odakle? Dovijam se svakako. Radim na bjeljinskoj televiziji kao muzički urednik i voditelj, u Savezu kompozitora sam u upravnom odboru, prodam poneku pesmu, ali sve je to smešno.

Estrada unosan biznis   - Danas je estrada unosan biznis. U mnoge stvari su umešali prste ljudi koji nemaju veze sa estradom. Ušla je mafija jer je u tome svemu velika lova. Ali, ja nisam u tom kolu. Radim ono što ispada iz tih vagona. Ali, treba biti optimista. Smatram da radim dobro, jer se moje pesme prepevavaju. Neki pitaju, neki ne, ali to znači da moje pesme imaju vrednost. Sada se pišu pesme, kako ih ja zovem - talašike. To je u Bosni trina, kad se renda daska, tanka iverica. To zapalite, plane i nestane za sekundu. Toplotnu vrednost koju ima talašika ima bar 70-80 odsto pesama i pevača. Ne hvata se džabe Saša Popović za stare hitove, pa ih presnimava sa svojim pevačima jer se tu dokazuju da li znaju da pevaju ili ne.