Raspad EU zbog Nemačke i Francuske?

Svako na svoju stranu: Nikola Sarkozi i Angela Merkel

 

Mada je logika vojevanja na libijskom tlu poslednjih nedelja u drugi plan stavila, prvobitno glavno, pitanje onih “za” i onih “protiv” intervencije, posledice “pukotine”, pokazuje se, mnogo su dalekosežnije nego što na prvi pogled možda izgleda.
 

“Francuska uzleće, Nemačka se odmeće” naslov je teksta u “Njujork tajmsu” u kom se navodi da je Pariz, ponovo integrisan u vojne strukture NATO 2009. godine, poveo vojnu operaciju Alijanse u Libiji, i “pružio mišiće” UN snagama u Obali Slonovače, “dajući lekciju svom pacifistički orijentisanom savezniku, Nemačkoj, o atlantizmu 21. veka”.
 

- Adenauer i De Gol mora da se okreću u grobu. Evo Nemačke koja kolebljivo staje uz Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu, protiv najbližih sazveznika, Francuske i SAD, pri glasanju u UN o vojnoj akciji. A evo i Francuske sa najjačom podrškom NATO - navodi se.
 

Ističući da je predsednik Nikola Sarkozi “uništio tabu da francuski političari ne mogu da vole Ameriku i napreduju”, ističe se da ovakav poredak stvari predstavlja “najdramatičniji obrt u posleratnim ulogama”:
 

- Ovo su seizmički evropski preokreti - naglašava se.
 

Za SAD, smatra njujorški dnevnik, nema dileme:
 

- Na najvišoj smo tački posleratne francuske diplomatije i najniže u Nemačkoj - konstatuje se, uz isticanje da je Berlin “morao da stane uz svoje saveznike”.
 

Pošto nije, američka pozicija u dvojcu koji predstavlja stožer EU, situacija je jasna - “Obama treba da gleda u Sarkozija, a na u Merkelovu, za stratešku podršku”.