Kome će pripasti Titovo blago?

Kako je potvrđeno za "Novosti“ u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, u kome se vodi ostavinski postupak za Titove naslednike, kada građa bude obelodanjena moći će da se koristi isključivo za ovu vrstu postupka i ni za šta drugo.
 

Tajna je mogla da bude otkrivena još 1991. Naime, posle dva ostavinska rešenja, prvog iz 1984. godine, kada su po trećinu Titovih autorskih prava dobili supruga Jovanka i sinovi Žarko i Aleksandar, i drugog - pet godina kasnije, kada je na isti način podeljena i pokretna imovina, ostavinski postupak je prekinut.
 

Sud je Jovanku Broz, nezadovoljnu onim što je dobila, uputio da u parničnom postupku dokaže da su stvari koje je popisala Komisija Predsedništva SFRJ 1982. i 1989. godine njena bračna tekovina.
 

Jovanka Broz je trebalo da pomoću, recimo, priznanica dokaže da je te stvari stekla u braku, odnosno, pošto je reč o, kako je tvrdila, poklonima, uz pomoć svedoka - objašnjava, za ”Novosti”, sagovornik iz Prvog osnovnog suda. - To je uobičajena procedura.
 

Posle tog rešenja suda, niko od naslednika nije zatražio da se nastavi ostavinski postupak. Sve do 2002. godine, kada je Titova udovica, preko punomoćnika, predložila da sud donese dopunsko rešnje, sa taksativno nabrojanim pokretnim stvarima.
 

Narednih godina, predlog je dopunjavan nekoliko puta. Sud je tražio dokaze o vlasništu, ali ih nikada nije dobio. Zato je odbacio predlog, a Jovanku uputio na parnicu, da se utvrdi koje stvari ulaze u Brozovu zaostavštinu.

Okružni sud je ukinuo ova rešenja, pa je Opštinski sud, kako mu je naloženo, zatražio od Arhiva Skupštine Državne zajednice Srbija i Crna Gora spisak stvari čiji je vlasnik bio Tito.
 

- Dobijen je odgovor da ne postoji nijedan poklon koji glasi na ime Josipa Broza - kaže izvor lista. - Jovanka Broz se obratila i Muzeju istorije Jugoslavije, iz koga je stigao odgovor da stanje evidencije muzejskih fondova ne omogućava da se postupi kako je ona tražila.