RUŽIČIĆ

U "Crnogorskim prezimenima" znaju za Ružičiće, ali ih dovode u vezu i sa Ružićima, od kojih su oni zaista i mogli da poteknu - kako tvrde i izvori za susednu Hercegovinu. U Hercegovini ima Ružića oko Stoca sa slavom Jovanjdan i za njih se tvrdi da su ime dobili po udovi u Poplatu (Stolac) od Mirkovića koja je ostala sa brojnim porodom samohrana pa se se vratila u svoj rod, te su promenili slavu u Aranđelovdan, a deca su po majci Ruži dobili prezime - Ružići. Oni su poreklom iz Banjana.

Matronim Ružičić mogao je da nastane i od ženskog hipokoristika Ružica iako ovi crnogorski autori tvrde da je prezime Ružičić nastalo po nahočetu u Boki (Kuti, Herceg-Novi), oslanjajući se na naziv "ružičić" za bokor ruža. Dalje kažu da Ružičića (ne - Ružića) ima u Kričku (Pljevlja) i da ih zovu Micanima. 

Po veroispovesti su muslimani, dok su pravoslavni Ružičići - Jaragmizovići, daljom starinom od Kuča, odakle ih ima iseljenih i u Nikšić. Nikšić je blizu Bjelopavlića, gde su nekada živeli Ružići, ali su se iselili. Sv. Petka je bjelopavlićka slava, a oni su poreklom od Peći, iz Metohije.
 

Poznato je da je u Kučima bilo adaptiranih inoplemenika koji su samo formalno uzimali plemensku slavu kao svoju, dok su raniju zadržavali kao preslavu. Jedan mogući trag bi tako mogli da budu Ponorci, Starozećani koji vode dalje poreklo (kao i Banjani) sa Kosova, od Banjske.

Njih ima u Podibru sa različitim prezimenima (iz grupe Ponoraca) među kojima su i Ružići sa slavom Sv. Mrata. Iste porodice Ružić sa ovom slavom nalazimo u nekim kolubarskim selima i Zabrežju u Tamnavi kao starosedeoce, dok Ružičići nisu zabeleženi.