Za pristojan život treba 1.300 evra

 

Redovan obrok, s vremena na vreme po neka nova „krpica“, odlazak u pozorište, bioskop, koncert i makar deset dana letovanja.

Pristojan život teško je zamisliti bez nekog od ovih prohteva. Takav standard, ipak, je daleko od većine građana Srbije, jer traži skoro 130.000 hiljada dinara mesečno. Nedostižan je jer je prosečna zarada u Srbiji 35.538 dinara.

Precizne statistike još nema, ali grube procene govore da pristojan život u Srbiji može sebi da priušti tek svaka deseta porodica. Da bi kućni budžeti raspolagali sa tolikom sumom, i to pod uslovom da je dvoje zaposlenih u tročlanoj porodici, morali bi da primaju duplo veće plate.

Statistika, međutim, otkriva i da u Srbiji retko koje domaćinstvo živi sa pune dve plate, već jednu zaradu pojačava jedna penzija. U brojkama, to je oko 47.000 dinara.

Kada bi imali odrešene ruke, mnogi bi na izlaske mogli da potroše neograničene svote novca. Pretpostavlja se da bi porodica koja se može pohvaliti solidnim standardom makar jednom mesečno mogla da jede u restoranu. Gledajući prestoničke cene, račun bi bio najmanje 5.000 dinara. Ista takva porodica sigurno će makar jednom mesečno odgledati pozorišnu predstavu, otići u bioskop, a možda i na neki koncert. Za sve ovo im treba najmanje još 4.000 do 10.000 dinara. Zavisi od umetnika koje bi gledali i slušali.

"U Srbiji najviše deset odsto ljudi živi pristojno. Tome treba dodati još jedan do dva procenta ekstrabogatih, a svi ostali žive krajnje nepristojno", smatra Ranka Savić, predsednik Asocijacije nezavisnih i samostalnih sindikata.

Ona dodaje da računica kaže da dva miliona ljudi žive blizu i ispod linije siromaštva.

"Pre nekoliko dana sam obišla sedam preduzeća u Mladenovcu, koji je beogradska opština, i uverila se da ti ljudi žive katastrofalno. Plate su od 20.000 do 25.000 dinara. U Jumko Vranju rade za malo više od 9.000 dinara. Ljudi su besni, jer država pokušava da nas uvede u red, traži da se plaćaju računi, preti kaznama, oduzimanjem imovine, a ona je sama u neredu. Ona duguje svima", kaže Savićeva.

Ti koji žive pristojno mahom rade, kaže Ranka Savić u državnoj upravi, bankama i osiguravajućim društvima. A sem iznosa zarade, od dobrog dela ove zemlje ih deli i datum njene isplate. Dok njihove plate ležu od 1. do 5. u mesecu, većina radnika u privredi živi pod stresom hoće li zarada ikada stići.

"Samo za osnovne, egzistencijalne potrebe porodici od četiri člana treba u rasponu od 80.000 do 120.000 dinara. To zavisi od mesta boravka", ističe ekonomista Dragovan Milićević i objašnjava da su troškovi stanovanja u velikim gradovima skuplji nego u manjim sredinama.

Potrebe za osnovnim namirnicama su uglavnom svuda iste, ali treba uzeti u obzir ako neko poseduje automobil. Ta porodica ima troškove održavanja, parkiranja, saobraćajnih kazni i svih onih izdataka koje ovakav položaj čini još težim. I tu se, naravno, ne završavaju ljudske potrebe. Osim hrane, pića i doma, za život su neophodni obrazovanje, kultura, pa i zabava. A i to košta.

"Za drugi nivo potreba, koji neposredno utiču na kvalitet života i određuju čoveka kao humano biće, prema mom mišljenju se u proseku mesečno mora dati od 50.000 do 60.000 dinara", dodaje Milićević.

On zaključuje da "prema tome, za uobičajan život prosečne porodice minimum sredstava je od 150.000 do 200.000 dinara. Nažalost, to je veoma blizu nivou u bližem i daljem okruženju. Još uvek su neke cene, poput ugostiteljskih usluga i obrazovanja, u Srbiji niže, pa je i potreban novac za prosečan život manji ovde, nego u Sloveniji i Hrvatskoj. S druge strane, prosečna primanja srpske porodice su daleko manja nego u okruženju, što je osnovni faktor određenja standarda srpske porodice".