LUKIĆ

I zaista, u užičkom selu Staparima zabeleženi su Lukići i Mlađenovići u zaseoku Mojkovići, doseljeni pre dva, sada već i dva i po veka iz Kaludre u Kolašinu. Bilo ih je tada, pred Prvi svetski rat, u 12 kuća, a slava je Časne verige ap. Petra. Iz teksta se vidi, takođe, da su se doselili u Stapare u isto vreme kad i porodice Mojkovići i Staparci. Obe grupe porodica su poreklom (bar pre doseljavanja) iz Kolašina, tako da nije čudno što su se istovremeno, možda i zajednički, selile prema ovom predelu Srbije.

Staparci su poreklom iz Kuča koji su se naselili u Kolašin i kasnije preko sela Divci sišli u užički kraj. Druga veoma brojna porodica Mojkovići, doselila se iz istoimenog sela u Kolašinu i po njima je čitav kraj oko Megare (vrelo i pećina) dobio ime Mojkovići. U tom zaseoku su nastanjeni i Lukići.
 

Međutim, Kolašin je bio samo jedna od njihovih etapnih stanica u kretanju prema Užicu. I samo kretanje Lukića nije bilo "pravolinijsko". Najpre ih nalazimo zabeležene kao stanovnike crnogorskog Primorja u oblasti Mrkovići, u podnožju planine Možure, gde ih sve skupa nazivaju Podmožurani. Bili su nastanjeni u selima: Salč, Nrekanj, Gornja Kolomza i Bratica, gde su svi primili katoličanstvo.

U crnogorskoj Krajini, Lukići su glavni činilac plemena Gornji Šestani, gde se dele na Đur-Peroviće i Đonoviće, koji su katolici. U Donjim Šestanima, Krnjicama i Dračevici, Lukići su ostali verni pravoslavlju. Interesantno je da svi Lukići (obe konfesije) slave Petrovdan (ne kaže se da li je u pitanju "zimski" ili "letnji").

  

Ovi praznici, Petrovdan, 12. jula, i Časne verige Sv. apostola Petra, 29. januara, inače su samo antipodi, odnosno ili/i slava i preslava. U Gornjim Šestanima, Petrovdan je plemenska slava.
 

Za sve ostale Lukiće, osim Krnjičana, kaže se da su od Šestana ili čak od Škrelja, pravoslavnog i katoličkog življa od Skadra i Vranjine, dok se za Lukiće iz Krnjica u Krajini kaže da vode poreklo od potomaka "nekog popa Jovovića iz Bratonožića", sa Peleva Brijega, iz Trimova Dola. Pop je imao četiri sina, a od njih šest unuka.

Po jednome od njih - Luki - dobili su prezime Lukići. Imajući u vidu ove činjenice, ne čudi da su od 1862. učestvovali i Krajina i Primorje na čelu sa Kolom Petrovim Lukićem kao kapetanom nad Krnjičanima i Šestanima u borbama za oslobođenje i ujedinjenje crnogorskih plemena. Na taj položaj je ovog Lukića lično postavio crnogorski knjaz Nikola.