Bitka protiv balkanske gluposti
- Nemam toliko prostora da iskažem sve ideje koje mi pruža ovo društvo, a najsrećniji bih bio kada bih ostao bez posla jer bi to značilo da su se mnoge mnoge stvari ispravile - kaže 70-godišnji umetnik kojeg sa velikim srpskim komediografom Branislavom Nušićem povezuju kumovske veze:
- Branislav Nušić je venčao moje babu i dedu koji su u Solunu držali školu stranih jezika. Krstio je moju mamu 1904. u Bitolju, na njenoj krštenici stoji potpis B. Nušić.
U svojim humoristično-satiričnim crtežima uvek je obrađivao vlast, nekada komunističku i socijalističku, pa potom SDSM-ovsku, a danas VMRO-vsku. Znao je da oplete i po narodu, zato što je, veli, i on na neki način odgovoran za stanje i demokratske procese u društvu.
Marković je diplomirao arhitekturu 1966. ali je u struci radio samo pola godine. Specijalizovao je animirani film 1972. u Zagrebu kod čuvenog Oskarovca, tvorca zagrebačke škole animacije Dušana Vukotića. Kao karikaturista radio je za više listova širom bivše Jugoslavije.
Bio je i glavni urednik satiričnog lista "Osten" i direktor Svetske galerije karikatura u Skoplju. U Vardar-filmu otvorio je studio za animirani film, bio je glavni urednik kulturnog programa TV Skoplje. Sa sinom Filipom osnovao je firmu Darfild internacional.
Svoju prvu karikaturu Marković je još kao maturant objavio daleke 1958. u beogradskom "Ježu", njegovi roditelji su bili razočarani što ne radi kao arhitekta, a Darko ih je tešio obećanjem da će se vratiti struci kada bude bilo više posla za arhitekte nego za karikaturiste.
Nagrađen u Montreu
Darko Marković je osvojio 32 međunarodna priznanja za svoj rad uključujući i nagradu na najprestižnijem festivalu u Oberhauzenu. Jedini je autor animiranih filmova sa prostora Balkana koji je osvojio dva priznanja Internacionalnog festivala animiranog filma u Montreu.
aca. Pet godina kasnije za film "Festival" osvojio je bronzanu ružu Montrea. |
- Nažalost, takvo vreme nije došlo. Naprotiv, danas je i arhitektura postala karikatura - veli Marković čiji strip junak Pecko svakodnevno pecka sa stranica skopskih dnevnih novina.
Pecko se prvi put pojavio 1979. na poslednjoj stranici "Nove Makedonije", odakle se preselio u "Dnevnik", a život do danas nastavio u listu "Vreme".
- Humor i satira su gotovo nestali. A ranije su postojali listovi "Osten", "Jež", "Pavliha", "Kerempuh". Shvatanja su ostala u okvirima balkanskih čaura - priseća se Marković.
Karikaturista i satiričar mora da bude hrabar i aktuelan.
- Nekada do izražaja dođe talenat, ali više profesionalizam. Znam iz čega da izvučem priču, ali je za to neophodna hrabrost. Ako počneš da razmišljaš kako će ko na to reagovati, nema prave karikature - zaključuje setno Marković.