Oluja za Gotovinu
U Hrvatskoj je vladala uzbuna uoči završetka sudskog procesa generalskoj trojci Gotovina-Čermak-Markač.
Gotovo da nema značajnije ličnosti u zemlji koja se nije oglašavala tim povodom, a kakav će ishod biti dobro su znali u Hrvatskoj, o čemu svedoče apeli - od premijerke Jadranke Kosor do kardinala Josipa Bozanića koji je pozvao sunarodnike da mirno i dostojanstveno sačekaju sudsku odluku.
Ante Gotovina je rođen 12. septembra 1955. u Pašmanu kod Zadra u siromašnoj ribarskoj porodici.
Majka Ana poginula je 4. marta 1959. i otac Milan odlučuje da porodicu preseli u Pakoštane, gde porodica Gotovina i danas živi - brat Boris, sestra Anica i polubrat Branimir.
Ali, Ante je hteo da ode iz zemlje i sa 16 godina uspeva da se zaposli na tankeru. Baš to ukrcavanje na brod i upoznavanje bivšeg pripadnika Legije stranaca navelo ga je da ode u Marsej i prijavi se u tu elitnu, ali i zloglasnu jedinicu francuske armije. U Legiji je postao narednik, što je i najviši čin koji jedan ne-Francuz može imati.
Po napuštanju Legije stranaca, Gotovina počinje navodno da radi u jednoj pariskoj firmi za obezbeđenje, ali postoje i pisani tragovi da se zapravo bavio sitnim kriminalom, te da je hapšen zbog iznude, nasilništva i pljački. Prilikom jednog boravka u Kolumbiji, Gotovina upoznaje novinarku Ksimenu, s kojom i dobija ćerku Ksimenu, ali se o toj vezi vrlo malo zna.
Prava karijera Ante Gotovine u stvari nastaje s raspadom Jugoslavije. Sredinom 1991, videvši da besne sukobi u Hrvatskoj, odlučuje da se vrati i prijavi u hrvatsku vojsku, i to kao običan vojnik. Legionarsko iskustvo mu je koristilo i brzo napreduje do oficirskih činova. Za vreme operacije Maslenica u januaru 1993. upoznaje novinarku Vesnu Karuzu s kojom u martu 1994. dobija kći Anu. Gotovina se oženio drugi put 29. jula 1995. s pukovnicom HV Dunjom Zloić, a kumovi su bili ministar vojni Gojko Šušak i general Ante Roso. Sin Ante rodio im se 1997.
Operaciju Oluja Gotovina dočekuje u činu generala i to kao komandant sektora Jug. Kraj operacije, slavljen kao Dan pobede i Domovinske zahvalnosti, za oko 150.000 Srba značio je proterivanje s ognjišta, a mnogi su ubijeni ili se i danas vode kao nestali. Ti događaji kasnije će biti temelj optužnice u Hagu.
Smrću Franje Tuđmana Gotovina sa ostalim generalima pada u nemilost nove vlasti. Tadašnji predsednik Stjepan Mesić 29. septembra 2000. potpisuje ukaz o penzionisanju Gotovine i još šest generala koji će se već 2001. naći na otpečaćenoj optužnici Karle del Ponte. Novembra iste godine daje se u beg uz pomoć jataka od Švajcarske, preko Austrije do Španije. Dok su za njim tragali agenti bar pet tajnih službi, otkrio ga je novinar Nacionala Ivo Pukanić i objavio opširan intervju s fotografijama.
- Oluja je bila akcija konačne pobjede hrvatskoga naroda i posebice Hrvatske vojske koja je kroz Domovinski rat stasala u vojnu silu. Na sve vojnike, dočasnike, časnike i generale koji su dali svoj doprinos u oslobodilačkim operacijama HV-a ja sam neizmjerno ponosan, i sva ova žrtva koju podnosim svodi se na zaštitu dostojanstva svih nas. Istina je na mojoj strani i nikada neću tražiti milost - izjavio je u tom intervjuu Gotovina.
To je razbesnelo Del Ponteovu koja uspeva da izdejstvuje da se integracija Hrvatske zaustavi do hapšenja odbeglog generala. U Briselu se tada verovalo da vlada u Zagrebu ne štiti Gotovinu, ali i da ga ne juri.
Brojne akcije nisu davale rezultate, ali je onda jedan telefonski poziv bio dovoljan da se general locira. Naime, Gotovina je patio zbog razdvojenosti od supruge Dunje, pa je postao neoprezan u menjanju brojeva mobilnih telefona. Signal je stizao sa Kanarskih ostrva.
Španska policija je obaveštena i u kasnim večernjim satima 7. decembra 2005. uhapšen je usred restorana hotela Plaza de la Amerikas, u kojem je uz crno vino večerao s prijateljem. Dok su mu policajci stavljali lisice, Gotovina se samo smešio.
Brzinom svetlosti sve svetske agencije su prenele vest da je odbegli hrvatski general Ante Gotovina uhapšen nakon što je poslednjih dana često menjao boravište po Kanarskim ostrvima. Imao je lažni hrvatski pasoš na ime Kristijan Horvat, za koji se već osam meseci znalo da ga koristi za skrivanje širom Evrope.
Hrvate je posebno zabolelo što je Karla del Ponte vest o hapšenju objavila usred Beograda.