STOJANOVIĆ
Selo Strešak se nalazi na izvorištu potoka Stančić koji se uliva u Kruševo - glavnu reku. Ovo selo je jedno od najstarijih u oblasti Poljanice i datira još iz 12-13. veka. Više puta je raseljavano pred turskim i krdžalijskim vojnama, ali se stanovništvo ponovo vraćalo na svoja ognjišta. Dokaz njihove starosti jesu mnogobrojne porodice koje ne znaju za svoje dalje korene (tj. da su se ikad odnekud doselile) i svi ih smatraju starosedeocima.
Iako su vrlo stara porodica u Strešku, Stojanovići nisu i najstariji. Međutim, jedna druga činjenica govori o njihovoj ekonomskoj snazi i moći. Prvo, da su uvek živeli u velikim "zadružnim" porodičnim domaćinstvima. Tako se navodi primer Milisava Stojanovića koji je s kraja 19. veka živeo u zajednici sa bratom i sinovima (sinovcima) umrlog brata, što je činilo ukupno 15 odraslih članova, bez dece. Druga činjenica koja govori u prilog tome da su bili ugledna porodica jeste da su se okumili sa Kesercima - najstarijom porodicom u selu.
I to nije bilo obično kumstvo, već vrlo bitno za opstanak Stojanovića u vreme kad je vladala "čuma", kako je narod nazivao kugu i druge epidemije. I ovde počinje priča o poreklu Stojanovića. Oni su se doselili u Strašak iz sela Prodanovca u Gonjoj Moravi, gde su živeli u domaćinstvu od 70 članova. Kad je na selo "udarila čuma", spasla se samo jedna žena koja je dobegla u Strašak i rodila muško dete kome su kumovali Keserci. Na znamenju su mu dali ime Prodan (po mestu odakle potiču), pa su se u prvo vreme u Strašku oni i zvali Prodanovci. Od njega su svi ostali narođeni.
Predanje kaže da je njihov koren u Ravnoj Reci u Vinogoštu. Ukoliko su raniji doseljenici, njihovo poreklo bi najverovatnije bilo iz današnje severne Makedonije ili Stare Srbije. Naime, posle oslobođenja od turske vladavine (1878) ove oblasti postaju atraktivne zbog brojnih tranzita trgovačkih puteva u pravcu sever-jug-jugoistok ili Solun - Istanbul - Beograd - Pešta.
Iako je bez detaljnijih istraživanja nemoguće biti precizan, pretpostavljamo da su oni starosedelačko stanovništvo jer je i Vinošt bio stara srednjovekovna župa. O njihovom pravom, ranijem prezimenu takođe je teško reći nešto određenije, ali ono nije bilo ni Prodanovci, niti Stojkovići.