Kina i Kipar protiv, Hrvatska za Kosovo

Kina i Kipar su u ponedeljak pred Međunarodnim sudom pravde ocenile da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova i Metohije nije u saglasnosti sa međunarodnim pravom, upozoravajući na dalekosežne štetne posledice koje bi legalizacija secesije mogla da ostavi po međunarodni mir i poredak.

Petog dana rasprave u Palati mira u Hagu, pored Kine i Kipra, govorili su i predstavnici Hrvatske i Danske, braneći secesiju Kosova. 

Kina, koja je u ponedeljak prvi put učestvovala u raspravi povodom savetodavnog mišljenja MSP, ocenila je da sastavni delovi suverenih država, shodno međunarodnom pravu, nemaju pravo na jednostranu secesiju i podsetila da je Kosovo posle raspada SFRJ, bilo deo SR Jugoslavije, odnosno Srbije.

Stoga je, prema rečima pravne savetnice u ministarstvu inostranih poslova Kine Sie Hanćin, jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova protivna međunarodnom pravu i krši rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.

Rusija vs. SAD   U utorak će pred MSP dve vodeće svetske sile i članice Saveta bezbednosti UN - Rusija i Amerika - sučeliti argumente o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Posle okončanja javne sednice, koja traje do 11. decembra, 15 sudija MSP proučiće i oceniti iznete argumente i, većinom glasova, kako se očekuje polovinom iduće godine, doneti savetodavno mišljenje o legalnosti secesije Kosova. Jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta do sada su priznale 63 od 192 države članice UN.

Hanćin je naglasila da suverene države imaju pravo da spreče jednostranu secesiju i zaštite svoj integritet i podsetila da je intervencija NATO protiv Srbije 1999. izvedena bez odobrenja Saveta bezbednosti.

Ona je istakla da je Kina insistirala da se u Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 ugradi amandman kojim se garantuje suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije. Prema njenim rečima, ni privremene institucije u Prištini niti međunarodna uprava nisu imali pravo da donesu odluku o nezavisnosti Kosova.

Kineska predstavnica nije se složila sa ocenama da je zbog izostanka saglasnosti jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo iznuđeno i naglasila da je "bilo nužno nastaviti pregovore koji bi omogućili rešenje".

Stav je Kine da je deklaracijom o nezavisnosti Kosmeta prekršena i obavezujuća Rezolucija 1244, koja je garantovala nepovredivost teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ, naglasila je Hancin i odbacila tumačenja po kojim je ta odredba rezolucije bila "neobavezujuća".

Prema njenim rečima, upravo vlada u Pekingu, kao stalni član Saveta bezbednosti, insistirala da garancija teritorijalnog integriteta SRJ, posle "nezakonitog" vojnog napada NATO, bude uvrštena u dokument.
 

Kineska predstavnica je odbacila tvrdnje da narod Kosmeta ima pravo na samoopredeljenje, navodeći da to pravo, po međunarodnim propisima, uživaju samo narodi, ili teritorije kolonija, ili područja pod stranom okupacijom.

Ona je ocenila da će savetodavno mišljenje MSP imati "direktan uticaj" na međunarodno pravo i odnose, i naglasila da Kina ostaje posvećena izgradnji trajnog mira na Balkanu kroz politički dijalog i traženje kompromisnog rešenja, ukazujući da jednostrani potezi ne doprinose postizanju tog cilja.

Predstavnici Kipra su ocenili da principi međunarodnog prava ne podržavaju jednostranu deklaraciju o nezavisnosti Kosmeta, kao da ni Savet bezbednosti UN, ni bilo ko drugi nema pravo da amputira deo teritorije suverene države.

Kiparski pravni zastupnik Polivios Poliviju odbacio je tvrdnje da je Kosovo "poseban slučaj" i da je nezavisnost legalna i upozorio da ukoliko MSP zauzme takav stav, taj slučaj bi "teško mogao da se ograniči samo na Kosovo". "Vešti pravnik ili manipulativni političar bi takav nalaz suda mogao da primeni na mnoge druge slučajeve", poručuo je Poliviju.

Drugi kiparski zastupnik Von Lou ocenio je da je deklaracija o jednostranoj nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 koja je u južnoj sprskoj pokrajini uspostavila privremenu međunarodnu upravu i garantovala teritorijalni integritet SRJ.

Prema toj rezoluciji, nijedna strana nije imala pravo na jednostrano nametanje rešenja o budućem statusu Kosova, podsetio je Lou.

Donosimo video snimak dela izlaganja Vona Loua:

S druge strane, hrvatska delegacija je dala tumačenje da jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosmeta nije prekršeno međunarodno pravo, jer je ta srpska pokrajina, kao konstitutivni deo SFRJ, imalo pravo na samoopredeljenje.

Zastupnica Hrvatske Andreja Metelko Zgombić kazala je da kosovski Albanci, koji čine 90 odsto stanovništva, "godinama bili žrtve represije srpskih vlasti", što im, prema njenom tumačenju, daje pravo na samoopredljenje u skladu sa principima međunarodnog prava.

Deo izlaganja Metelke Zgombić:

Volja naroda trebalo bi da bude osnovni element pri određivanju konačnog statusa Kosmeta, smatra predstavnica Hrvatske koja se nije pisanim putem izjašnjavala pred sudom o pitanju nezavisnosti Kosova.

Danska delegacija na čelu sa Tomasom Vinklerom ocenila je da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, jer ono ne zabranjuje proglašenje nezavisnosti.

Prema njegovim rečima, Rezolucija 1244 nije isključila nezavisnost kao moguće rešenje statusa Kosmeta niti je odredila da se konačno rešenje može ostvariti isključivo uz saglasnost Srbije.

On je naveo da je nezavisnost Kosmeta proglašena pošto su iscrpljene sve mogućnosti da se do rešenja dođe pregovorima Beograda i Prištine, kao i da je većina naroda Kosova želela nezavisnost od Srbije koja mu je godinama ugrožavala osnovna ljudska prava.

Danski predstavnik je odbacio tvrdnje da proglašenje nezavisnosti Kosova može da posluži kao presedan na osnovu kog bi drugi entiteti mogli da zatraže otcepljenje od matičnih država, čime bi bila izazvana nestabilnost u svetu.