Ajnštajnova unuka umire u bedi
Slikar iz Sent Galena Petar Stojanović, osnivač Memorijalnog društva "Nikola Tesla", pokušava da pomogne Evelin Ajnštajn, unuci slavnog naučnika koja u teškoj bedi živi u Albani, predgrađu San Franciska. Ova 70-godišnjakinja vezana je za invalidska kolica, bori se sa karcinomom i nema novca za lekove.
U kontakt sa Ajnštajnovim naslednicima Stojanović, poznat kao poklonik nauke i zaštitnik srpske baštine, došao je 2004, kada je na ciriškom groblju, 56 godina posle njene smrti, pronašao neobeležen grob Mileve Marić, prve supruge tvorca teorije relativiteta. U nameri da o tom otkriću obavesti njenog unuka Berharda Ajnštajna, za kojeg je saznao da živi u Bernu, upoznao je i Evelin Ajnštajn, usvojenu kćerku Albertovog i Milevinog starijeg sina Hansa Alberta.
Potresen sudbinom unuke slavnog naučnika, Stojanović je ušao u priču koju nije očekivao. Evelin Ajnštajn, pritisnuta siromaštvom i saznanjem da Hebrejski univerzitet u Jerusalimu, na koji je njen deda preneo sva svoja prava, ubire čak 18 miliona dolara godišnje od korišćenja lika i dela genijalnog naučnika, angažovala je pre tri godine advokate kako bi dobila delić tog profita. Podršku je zatražila i od društva "Nikola Tesla", odnosno Petra Stojanovića.
Stojanović je pozvao Hebrejski univerzitet, a posle razgovora sa Barbarom Volf, službenicom zaduženom za Ajnštajnovu arhivu, obratio im se i pismeno. Objasnio je da je Evelin teško bolesna, da sedi u kolicima "napumpama kortizonom", kao i može da kupi lekove samo za dva meseca. Obrazložio je i da Evelin nije dobila ni centa ni od Albertovih i Milevinih pisama koja su prodata 1986.
- Hebrejski univerzitet treba da mi pomogne, jer oni na kraju krajeva od imena moga dede zarađuju milione dolara - rekla je Evelin.
Barbara Volf je u pismenom odgovoru navela da je "situacija gospođe Evelin žalosna", ali da je stanje sasvim drugačije:
"Ugovori povezani s Ajnštajnovim imenom koje godišnje zaključujemo donose najviše milion dolara. Oni se protežu na više godina, pa je i svota koju Evelin spominje ostvarena u dužem vremenskom periodu, a ne u toku jedne godine. Novac se troši za naučne svrhe i potrebe Hebrejskog univerziteta, a između ostalog i za finansiranje Ajnštajnove arhive pri univerzitetu. Ako vam kažem da zarađujem samo osminu plate mog poznanika, gimnazijskog učitelja u Ženevi, onda će vam biti jasno kakav je budžet našeg univerziteta..."
Dedu su prevarili
Stojanovićevu napomenu da je Evelin odigrala presudnu ulogu u pronalaženju pisama koje su Mileva i Albert kao mladi zaljubljeni par razmenjivali u periodu između 1897. i 1903. godine, u Jerusalimu nisu hteli ni da čuju. Tvrde da s pismima nemaju ništa, jer su ona, navodno, porodično vlasništvo.
"Originali su na aukciji prodati devedesetih godina, a mi u arhivi imamo samo kopije koje nisu prodate. Prihodi od Ajnštajnovih rukopisa koje je on 1955. zaveštao svojoj sekretarici Heleni Dukas, a ona posle svoje smrti 1982. u nasleđe ostavila našem univerzitetu, iznose godišnje tek oko desetak hiljada dolara. Prošle godine bilo je više akcija oko Ajnštajnovog nasleđa ( ime, pisma, fotografije, rukopisi ), ali mi u arhivi nemamo nikakvo pravo da u ovom sporu zastupamo bilo koga, pa tako ni Evelin", zaključila je Barbara Volf.
- Oni moraju da plate. Ja sam poslednja Ajnštajnova naslednica. Oto Nathan, upravnik zaostavštine, Helen Dukas, Ajnštajnova sekretarica i Margot Ajnštajn, ćerka Albertove druge žene Elize, izmanipulisali su mog dedu i uzeli mu sav novac. To je krađa. Novac treba da pripadne porodici, a mi nismo dobili ni novčić - rekla je ogorčena Evelin u telefonskom razgovoru sa Petrom Stojanovićem.
- Ona je jako bolesna. Kičmu ne sme da operiše, a verovatno će ostati i bez noge. Moju ponudu da joj pošaljem nešto novca, bar za lekove, nije prihvatila - kaže Stojanović koji dobar deo svojih prihoda troši na istraživanje o Nikoli Tesli i Milevi Marić, o kojima poseduje više od 450 dragocenih dokumenata.