LDP će glasati za ukidanje "blanko ostavki"
"Za eventualne ustavno-pravne posledice takve odluke odgovornost će snositi oni koji su Ustav usvajali", rekao je Đurić koji je i član Radne grupe za izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika.
LDP bira bredsednika na neposrednim izborima
Predsednik Liberalno-demokratske partije (LDP) biće izabran na neposrednim izborima, izjavio je danas član Političkog saveta stranke Bojan Djurić.
LDP će tako biti prva stranka u Srbiji čiji će članovi direktno birati svog predsednika, istakao je Đurić na konferenciji za novinare i saopštio da će izbori biti održani od 16. do 19. maja.
Izborna skupština na kojoj će biti saopšteni rezultati i proglašen predsednik zakazana je za 21. maj, a na njoj će biti izabrana i četiri potpredsednika i formirani organi stranke.
Đurić je naveo da su nova pravila o stranačkim izborima na stručnoj recenziji i biće proglašena iduće sedmice.
Njima je predviđeno da svi članovi stranke biraju predsednika i imaju pravo da se kandiduju za najvišu partijsku funkciju, a kandidata može da predloži Predsedništvo, 40 članova stalnog sastava Glavnog odbora ili najmanje 20 od 150 opštinskih odbora LDP-a.
U trci za predsednika biće organizovana nadmetanja u stranci, članovi stranke će prvi put moći da glasaju i putem Interneta, a svaki kandidat, koji misli da je oštećen, imaće pravo žalbe.
Novim izbornim pravilima, prema rečima Djurića, LDP želi da se potvrdi kao istinska demokratska alternativa na političkoj sceni Srbije.
LDP je osnovana 5. novembra 2005, izbori za predsednika održavaju se svake dve godine, a Čedomir Jovanović je na čelu stranke od njenog osnivanja. |
"Očekujem da, nakon usvajanja Zakona o izboru narodnih poslanika, da budemo potpuno pošteni, bude pokrenut postupak pred Ustavnim sudom", rekao je Djurić i objasnio da će zbog izmena tog zakona "neke stranke sigurno žaliti" (zatražiti zaštitu ustavnosti).
Prema odredbama člana 102. Ustava Srbije usvojenog 2006. godine, poslanik može mandat poveriti partiji sa čije je liste izabran.
Mada saglasne s ukidanjem "blanko ostavki", neke stranke, poput Demokratske stranke Srbije, već su upozorile da je rešenje u traženju drugih mehanizama, jer se zakonom ne mogu derogirati odredbe Ustava.
Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika pristupilo se zbog kritika Venecijanske komisije, a Radnoj grupi je prošlog četvrtka iz vladajuće većine stigao predlog kojim se predviđa ukidanje "blanko ostavki" i potpuno zatvoreni mandat, umesto ranijeg predloga koji je predviđao da polovina mandata bude sa otvorene partijske liste.
"LDP nema blanko ostavke i glasaće za njihovo ukidanje", bio je kategoričan Đurić, a što se tiče poslaničkog mandata, on je kazao da će se njegova stranka izjasniti tek kada vidi konačan predlog.
On je ukazao da će ishod rada Radne grupe verovatno voditi ka izmenama zakona prema kojima će partije u Srbiji imati potpuno zatvorene, odnosno "zaključane" izborne liste, što nije dobro rešenje.
Potpuno zatvorena izborna lista ne postoji više nigde u svetu, osim u Izraelu, jer ne omogućava biračima da direktno biraju poslanike, a i demotiviše kandidate zato što ni pobeda u izbornoj jedinici ne znači da će dobiti poslanički mandat, rekao je Đurić.
On je objasnio da je LDP za preferencijalnu listu zato što građanin može da bira i pojedine kandidate, a to znači da onaj ko osvoji veći broj glasova od stranačkog proseka ulazi u parlament, odnosno skupštinu lokalne samouprave.
Đurić je ukazao da za ozbiljnije promene političkog sistema, koje zahtevaju ustavne promene, sada nema vremena, zato što do juna, kada treba predati upitnik za dobijanje kandidature EU, moraju biti otklonjeni nedostaci na koje je ukazala Venecijanska komisija.