Island odbio da Britaniji vrati dug
Sa oko 90 procenata obrađenih glasova, rezultati pokazuju da se 59,1 odsto glasača izjasnilo za odgovor "ne", prema 40,9 koji su se opredelili za "da". Rezultati pokazuju nevoljnost Islanđana da plate za neuspeh bankara, što komplikuje oporavak zemlje posle ekonomskog kraha iz 2008. godine.
Premijerka Johana Sigurdardotir rekla je da su rezultati razočaravajući, ali da će ona pokušati da spreči politički i ekonomski haos koji može da proistekne iz takve odluke. Ona je i dodala da će otplata sada biti odlučena pred Evropskim trgovinskim sudom što bi moglo da rezultira oštrijim ulovima za Island nego što su bili predloženi na današnjem referendumu.
Britanija i Holandija su najavile da će se boriti da im se vrati njihov novac. Holandski ministar finansija Jan Kis Jager rekao je da rezultati referenduma "nisu dobri za Island, ali ni za Holandiju".
"Vreme za pregovore je prošlo", rekao je Jager i dodao: "Island i dalje ima obavezu da nam plati. Ovo je sada slučaj za sud".
Britanski ministar finansija Deni Aleksander rekao je da je razočaran što su "građani Islanda odbili ono što je bilo dogovoreno - poravnanje". Aleksander je rekao za BBC: "Mi imamo obavezu da dobijemo taj novac nazad, i nastavićemo sa naporima dok to ne postignemo".
Island, mala zemlja u severnom Atlantiku sa 320.000 stanovnika, prešla je put od ekonomskog čuda do finansijske propasti preko noći. Glavne banke u zemlji propale su za manje od nedelju dana u oktobru 2008, valuta kruna je devalvirala, a vlada Islanda je oborena u protestima.
Oko 340.000 britanskih i holandskih štediša položilo je više od pet milijardi dolara na račun Ajs-sejv banke koja je nudila visoke kamate. Posle propasti Ajs-sejva, Britanska i Holandska vlada pozajmile su novac da bi namirile svoje građane, a zatim su se obratile Islandu za naknadu štete. Nesporazum oko namirenja duga doveo je i do pretnji Britanije i Holandije da će blokirati kandidaturu Islanda za ulazak u EU dok se situacija ne reši.
Zbog nerešenog pitanja i kredit Svetskog monetarnog fonda za Island u vrednosti od 4, 6 milijardi dolara suspendovan je privremeno.
Islanđani su velikom većinom, već jednom odbili predloženo poravnanje na referendumu prošle godine, ali se vlada te zemlje nadala da će ovaj put građani prihvatiti nešto povoljnije uslove koji su dogovoreni. Novi dogovor je postignut prošlog decembra posle dugih pregovora tri zemlje, a u januaru ga je odobrio islandski parlament.
Ipak predsednik Olafur Ragnar Grison stavio je veto, zbog velikog nezadovoljstva javnosti. Mnogi Islanđani ne osećaju se obaveznim da plate za greške bankarske elite koja je poslovala u raznim aranžmanima širom sveta čitavu deceniju pre nego što je propala.