Eskadroni smrti na Kosovu

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ponudilo se da Euleksu preda sve informacije oko brutalnih likvidacija Albanaca na Kosovu od 1999. godine. Specijalni policijski timovi Evropske misije već je započela tu istragu. Krajem novembra je uhapšen Nazima Blacu, agent tajne službe OVK koji je priznao učešće u seriji političkih ubistava.

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić već je obasnio da je u okviru Kosovske tajne službe (ŠIK) postojalo posebno odeljenje koje se bavilo zastrašivanjima, ucenama i ubistvima haških svedoka, a "Vesti" su došle do poverljivog dokumenta u kome se otkriva ko su sve ljudi koji su na ovaj način ubijeni i ko su, prema policijskim saznanjima - potencijalni izvršioci.

Prema ovim podacima, najviše ubistava se dogodilo kako bi se sprečilo dokazivanje krivice Ramuša Haradinaja, Ljahi Brahimaja i Idriza Baljaja u Haškom tribunalu, a zatim i kao posledica obračuna unutar albanskog bloka i nekoliko najuticajnijih kosovskih političkih partija u kojima je sadašnji premijer Kosova Hašim Tači pokušao i uspeo da napravi prevagu za svoju Partiju za demokratski progres Kosova.

Likvidacije počele '98 Prema policijskim izveštajima, likvidacije saradnika Ibrahima Rugove i Tahira Zemaja (FARK), započele su mnogo pre dolaska Kfora i Unmika, odnosno onog trenutka kada je unutar albanskog bloka počela borba za vlast. Tako su, još 1998. godine stradali: Fabri Hamit, jedan od osnivača Rugovine partije DSK i Enver Maljoku, publicista i član predsedništva DSK samo zato što je objavio intervju sa Rugovom u kome se osuđuju napadi i otmice nealbanaca na Kosovu.

Od 81 svedoka koji su se pojavio u Hagu na suđenju Haradinaju, čak 34 je bilo pod zaštitnim merama, ali ubijeno je 14 svedoka.
Svakako najupečatljivije ubistvo je Tahira Zemaja, nekadašnjeg komandanta FARK-a i potpredsednika Rugovine DSK koji je ubijen 4. januara 2003. godine koji je bio spreman da bude krucijalan svedok protiv Haradinaja.

Istovremeno, tokom 2002. i 2005. godine likvidirani su svedoci koji su bili pod posebnim zaštitnim merama Haškog tribunala: Sadik i Vaselj Murići 2002. godine, a tri godine kasnije i Dželjalj Musaj u selu Raušići kod Peći i to sa svojim unukom.

Međutim, na meti posebnog odreda za likvidacije unutar Kosovske obaveštajne službe nalazili su se i brojni politički protivnici, uglavnom iz redova DSK Ibrahima Rugove.

Tako je još u jesen 2000. godine, u centru Prištine, ubijen Rugovin šef obezbeđenja Dževat Makoli, a iste godine bačene su četiri eksplozivne naprave na porodičnu kuću Ibrahima Rugove od kojih u jednom napadu ginu njegova svastika i dvoje maloletne dece.

Iste godine u Srbici su ubijeni predsednik DSK za ovo mesto Bekim Kastrati, tadašnji zamenik šefa Rugovinog obezbeđenja Besim Dujaku, a ranjen je Gani Geci koji je nedavno u Skupštini Kosova javno optužio neke poslanike i ministre da su ubijali.

- Srpske civilne i vojne obaveštajne službe imaju čvrste podatke o tome da su Haradinaj i Tači, svako iz svojih razloga, naručivali većinu ovih ubistava. Međutim, operativni podaci govore da se njih dvojica veoma razlikuju. Haradinaj zapravo nikoga lično nije ubio, a za razliku od njega postoje dokazi da je Tači svojom rukom presudio najmanje sedam osoba i učestvovao u ubistvu još najmanje tri - kaže izvor "Vesti" iz obaveštajnih izvora Srbije.